Бајатовић: Пријавићу се поново за директора Србијагаса када буде конкурс
КОПАОНИК: Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић рекао је данас на Копаонику да се, када је реч о том предузећу, не осећа прозваним због тога што ММФ и Светска банка траже постављање професионалног менаџмента и најавио да ће се поново, када буде објављен конкурс, пријавити за ту функцију.
Одговарајући на питање новинара на Копаоник бизнис форуму да ли се осећа прозвано због своје функције, рекао:
"А који то мој резултат или школска спрема указује да нисам професионалац? Нека распишу конкурс и ја ћу да конкуришем".
На питање да ли мисли да има неко ко би тај посао могао боље да обавља од њега, Бајатовић је рекао кратко да не зна, али да ће то "препознати конкурс и влада".
"Пријавићу се на конкурс кад га распишу, већ сам се два пута раније пријавио и пријавићу се и трећи пут", рекао је Бајатовић на питање да ли ће се поново пријавити.
На друго питање новинара да ли, ипак, сматра да је најбољи кандидат, рекао је да новинари на тај начин траже од њега да сам оцени себе.
На питање да прокоментарише то што се појединим медијима Небојша Стефановић види као потенцијални кандидат за ту функцију, Бајатовић је рекао да не зна за то.
"Не знам, ја сам 'жртва' владе, на седници могу за 30 секунди да те поставе и смене, а докле ћу ту бити, не одлучујем ја, нити ко ће бити", рекао је Бајатовић.
Одговарајући на питања о складиштењу гаса у Србији, рекао је да су Мађари подигли цену складиштења нашег гаса и то шест пута за утискивање, а за истискивање три и по пута.
"Мислим да ће донети одлуку, пошто смо завршили анализу, да утиснемо у Банатски двор још 200 милиона кубика гаса, што значи да би у Србији имали око 700 милиона кубика гаса, то би било око 900 милиона", рекао је Бајатовић.
Он је навео да очекујем да ће у Србији до краја јесени бити ускладиштено 750 милиона кубних метара плус 200 милиона у Мађарској, што су значајне залихе.
Када је реч о онима који дугују Србијагасу, Бајатовић је рекао да је тренутна напалата Србијагаса нешто већ од 98 одсто.
"Нашим планом предвиђано је да не може да буде мања од 98 одсто. Постоје негде кашњења, код школа, вртића, болница, али то ваљда разумемо. Има и код дела привреде, што има сезонски карактер, али плате. Такође, има кашњења код топлана којима су локалне смауправе појеле текућу ликвидност, па неће да им врате паре, али решава се", рекао је Бајатовић.
Додао је да тренутно дуг који је реално наплатив не прелази 100 милиона евра, не рачунајући неке старе дугове.