Алтернатива Отвореном Балкану је рат на неуралгичним тачкама
ПОДГОРИЦА: Проширење Отвореног Балкана значајано би умањило ризик од избијања оружаног сукоба на неуралгичним тачкама региона, као што су Косово и Метохија и БиХ, сматра хрватски историчар и теолог Горан Шарић.
На питање какав је његов став о регионалној економској иницијативи Отворени Балкан и противљењу ДПС-а прикључењу Црне Горе тој иницијативи, Шарић у интервјуу за портал подгоричке Борбе каже да ДПС није релевантан саговорник и њихове изјаве треба сагледати као неодговоран покушај радикализације јавног дискурса.
"Јер на који други начин могу сензибилизирати своје бираче него сталним понављањем флоскула о 'Великој Србији', 'посрбицама', 'великосрпској агресији'… 'Велику Албанију' спомињу тек узгред, јасно је да би се они врло лако договорили са 'Великом Албанијом', или било којом опцијом која би омогућила опстанак Милу Ђукановићу у црногорској политици", каже Шарић.
То је, истиче, синдром „Секуле Дерљевића“ који погађа поједине Црногорце, кад превале пут од "екстремног Србина до црногорског усташе".
"Сама иницијатива Отворени Балкан је добра идеја. Царинска унија Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, Албаније и тзв. Косова би створила оквир за решавање многих нагомиланих проблема", каже Шарић.
Истакао је да је алтернатива Отвореном Балкану је рат.
"Ако између Србије, Косова и Албаније не постоји граница, ако од БиХ преко Црне Горе па све до Албаније и Македоније буде слободан проток људи, робе, капитала, идеја, студената… то би свакако значајно умањило могућности да на Косову или у БиХ дође оружаног сукоба", рекао је Шарић.
Коментаришући то што су хрватски фудбалери, баш као и црногорске рукометашице раније, славили освајање медаља на великим такмичењима уз Томпсонове песме, Шарић каже да "фашизам, као и сви облици екстремизма, а у случају Азова чак и антисемитизма, за Европу су дозвољени само кад је мржња тих скупина усмерена превасходно према Русији или Србији која је у очима Запада перципирана као потенцијални руски савезник на Балкану".
Интересантно је, истиче, да је Марко Перковић Томпсон из краја који је познат по конвертитима, где је њихово „продавање вере за вечеру“ чак и описано у књижевности.
"Један од највећих књижевника рођених на простору Хрватске, Сима Матавуљ, пише управо о унијаћењу на Петровом пољу, о којем и Томпсон пева у својим песама. Новонастале нације назване по топонимима и унијати из Далматинске Загоре и Херцеговине стога ни не могу наћи 'бољег' певача од Томпсона", казао је, између осталог, Шарић.