Alternativa Otvorenom Balkanu je rat na neuralgičnim tačkama
PODGORICA: Proširenje Otvorenog Balkana značajano bi umanjilo rizik od izbijanja oružanog sukoba na neuralgičnim tačkama regiona, kao što su Kosovo i Metohija i BiH, smatra hrvatski istoričar i teolog Goran Šarić.
Na pitanje kakav je njegov stav o regionalnoj ekonomskoj inicijativi Otvoreni Balkan i protivljenju DPS-a priključenju Crne Gore toj inicijativi, Šarić u intervjuu za portal podgoričke Borbe kaže da DPS nije relevantan sagovornik i njihove izjave treba sagledati kao neodgovoran pokušaj radikalizacije javnog diskursa.
"Jer na koji drugi način mogu senzibilizirati svoje birače nego stalnim ponavljanjem floskula o 'Velikoj Srbiji', 'posrbicama', 'velikosrpskoj agresiji'… 'Veliku Albaniju' spominju tek uzgred, jasno je da bi se oni vrlo lako dogovorili sa 'Velikom Albanijom', ili bilo kojom opcijom koja bi omogućila opstanak Milu Đukanoviću u crnogorskoj politici", kaže Šarić.
To je, ističe, sindrom „Sekule Derljevića“ koji pogađa pojedine Crnogorce, kad prevale put od "ekstremnog Srbina do crnogorskog ustaše".
"Sama inicijativa Otvoreni Balkan je dobra ideja. Carinska unija Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije i tzv. Kosova bi stvorila okvir za rešavanje mnogih nagomilanih problema", kaže Šarić.
Istakao je da je alternativa Otvorenom Balkanu je rat.
"Ako između Srbije, Kosova i Albanije ne postoji granica, ako od BiH preko Crne Gore pa sve do Albanije i Makedonije bude slobodan protok ljudi, robe, kapitala, ideja, studenata… to bi svakako značajno umanjilo mogućnosti da na Kosovu ili u BiH dođe oružanog sukoba", rekao je Šarić.
Komentarišući to što su hrvatski fudbaleri, baš kao i crnogorske rukometašice ranije, slavili osvajanje medalja na velikim takmičenjima uz Tompsonove pesme, Šarić kaže da "fašizam, kao i svi oblici ekstremizma, a u slučaju Azova čak i antisemitizma, za Evropu su dozvoljeni samo kad je mržnja tih skupina usmerena prevashodno prema Rusiji ili Srbiji koja je u očima Zapada percipirana kao potencijalni ruski saveznik na Balkanu".
Interesantno je, ističe, da je Marko Perković Tompson iz kraja koji je poznat po konvertitima, gde je njihovo „prodavanje vere za večeru“ čak i opisano u književnosti.
"Jedan od najvećih književnika rođenih na prostoru Hrvatske, Sima Matavulj, piše upravo o unijaćenju na Petrovom polju, o kojem i Tompson peva u svojim pesama. Novonastale nacije nazvane po toponimima i unijati iz Dalmatinske Zagore i Hercegovine stoga ni ne mogu naći 'boljeg' pevača od Tompsona", kazao je, između ostalog, Šarić.