Знате енглески, имате интернет и скајп, ето бизниса
Оно што су некада били додатни послови за младе, као што је прање кола, кошење травњака или конобарисање, данас је то, услед појаве интернета и глобализације, предавање енглеског преко скајпа људима с Далеког истока, најпре Кинезима и Јапанцима, али услугу све више користе и држављани Филипина.
Тај феномен у последње време шири се Србијом, а највише га користе студенти, због лакоће добијања посла, плате и флексибилног времена. Али, да ли је све везано за тај принцип зараде тако лако и „на три клика“?
Студент новинарства у Новом Саду Јовица Мунћан казао је за „Дневник“ да до сада нема негативна искуства с компанијом за коју ради, али да је цео посао психички врло захтеван.
„Радим то ради пара, искуства и вишка времена, али ми се највише свиђа то што све радим од куће и кад ми одговара“, објашњава Јовица Мунћан.
Додаје да принцип пријаве за посао прилично је једноставан за одређене компаније, што на почетку делује врло сумњиво.
Мунћан каже да га је привукао оглас на „Фејсбуку“, на којем је писало да, ако зна енглески и жели да ради од куће, напише своје име и презиме, број телефона и имејл-адресу.
„После три дана ме је позвала радница српске компаније Workforce, у 15 минута проверила је моје познавање енглеског језика, рекла да сам примљен и да само још остаје да се региструјем, одрадим тест од тридесетак питања и погледам уживо један час“,каже Мунћан, и додаје да након тога није имао никакав контакт с том српском компанијом, него је потписао уговор с кинеском ТуторАБЦ.
Многи студенти који се баве том врстом посла, а који су из Новог Сада, завршили су Карловачку гимназију. За разлику од Њоркфорцеа, који је српски посредник између оних који желе да предају и компанија које то омогућавају, процедура при директном запошљавању је нешто компликованија. Софија Балаћ каже да је од ње тражено да пошаље биографију, уради ИТ тест и сними видео у којем објашњава зашто жели да предаје енглески.
„Почела сам то пре пет месеци јер нисам била задовољна финансијама на другом послу, а у међувремену предавање ми је постало примаран посао. Прилично сам задовољна новцем, с обзиром на то да ме плаћају да седим испред рачунара и причам енглески“, истиче Софија Балаћ, а као омиљену анегдоту с посла издваја разговор с дечаком од седам година с којим је до краја часа дискутовала о његовој омиљеној личности, Вилијему Шекспиру и његовим делима.
Осим две поменуте компаније, једна од познатијих је Ницеталк туторинг. Ксенија Еделински је држала и аудио-предавања, али је престала, како каже, због тога што не види прогрес и не повезује се с ученицима. Искуства су различита. Као проблем садашњи и некадашњи предавачи спомињу и то што не постоји прави одмор, није плаћено здравствено осигурање и пензиони фонд вапи празан. На разним онлајн форумима неки су писали и о врло непријатним искуствима при раду с људима. Међутим, како тврде, увек се „пресуди“ у корист ученика.
Овај феномен шири се и на Филипине, где је централа фирме Бибо Глобал Opportunity, чији су корисници још увек углавном држављани Јапана. Запослена у тој компанији Милица Драгомировић почела је да подучава док је била матуранткиња Карловачке гимназије. Сада је бруцошкиња на Филозофском факултету у Новом Саду и не планира ускоро да престане с таквим начином зарађивања.
„Свесна сам тога да ми, учитељи, њима представљамо средство, не другачије од микроталасне или фена за косу, и од почетка нисам била задовољна зарадом. Међутим, плата је већа него било која коју бих овде могла да добијем са својим квалификацијама“, каже та бруцошкиња.
Многи сматрају да су за посао који раде мизерно плаћени. Милош Стојадиновић, такође некадашњи ученик Карловачке гимназије, каже да га час од 25 минута с неким људима измори више него неколико часова с другима. Други кажу да зарађују и по 70.000 динара месечно, што је готово двоструко више од просечне плате у Србији, али наши саговорници се слажу у једном, а то је да је ово прелазан посао, који ће напустити чим пронађу нешто сигурније
А. Лаловић, С. Параментић