Затварање књижаре – други део
Други том – књижара „Мост” се затвара! Многи свакодневно долазе да купе књиге по сниженим ценама и „помогну ’Мосту’ да се достојанствено сруши”.
И ја сам од оних који су ту својевремено успевали да пронађу наслове којих више нигде нема. Једне године тата ми је причао како је, кад је излазио из војске, на поклон добио роман „Мати” Максима Горког. Није могао да се сети коме је књигу позајмио, али тај неко је никад није вратио. Погађа(ј)те где сам је пронашла, а за рођендан је тада добио роман са посветом „За изузетне заслуге...”.
Чудно, прорадила је у мени иронија. Особа која ме је питала је ли истина да се књижара затвара, на питање смем ли да јој укажем на правописну грешку, одговорила је: „Не.” Сетих се и оне друге, недавно поменуте: „... ту писменост остављам теби.” И треће (рођене у Новом Саду) која је, док сам јој показивала Алмашки крај, објашњавајући да је стар три века, да и данас својим изгледом преноси у неко давно време, изјавила: „Ха-ха, мислиш да то мене занима?”
Па да, пре тога је ручала и тренутно размишљала о куповини слатке палачинке, стварно, како немам осећај? То вам је стање духа и ума нашег друштва, драги моји разочарани због затварања књижаре...
Бранка Павковић