Zatvaranje knjižare – drugi deo
Drugi tom – knjižara „Most” se zatvara! Mnogi svakodnevno dolaze da kupe knjige po sniženim cenama i „pomognu ’Mostu’ da se dostojanstveno sruši”.
I ja sam od onih koji su tu svojevremeno uspevali da pronađu naslove kojih više nigde nema. Jedne godine tata mi je pričao kako je, kad je izlazio iz vojske, na poklon dobio roman „Mati” Maksima Gorkog. Nije mogao da se seti kome je knjigu pozajmio, ali taj neko je nikad nije vratio. Pogađa(j)te gde sam je pronašla, a za rođendan je tada dobio roman sa posvetom „Za izuzetne zasluge...”.
Čudno, proradila je u meni ironija. Osoba koja me je pitala je li istina da se knjižara zatvara, na pitanje smem li da joj ukažem na pravopisnu grešku, odgovorila je: „Ne.” Setih se i one druge, nedavno pomenute: „... tu pismenost ostavljam tebi.” I treće (rođene u Novom Sadu) koja je, dok sam joj pokazivala Almaški kraj, objašnjavajući da je star tri veka, da i danas svojim izgledom prenosi u neko davno vreme, izjavila: „Ha-ha, misliš da to mene zanima?”
Pa da, pre toga je ručala i trenutno razmišljala o kupovini slatke palačinke, stvarno, kako nemam osećaj? To vam je stanje duha i uma našeg društva, dragi moji razočarani zbog zatvaranja knjižare...
Branka Pavković