ЗАБОРАВЉЕНОМ ИНСТРУМЕНТУ МАРЈАН РАКОШ УДАХНУО НОВИ ЖИВОТ Теремин нове генерације оставља без даха (ФОТО)

Тај надасве необичан инструмент по изгледу, звуку који производи и начину на који се свира, био је за Марјана, који од када зна за себе зна и за класичну гитару, потпуна непознаница до пре неколико година када му је суграђанин и пријатељ, доктор физике Иван Мађаревић споменуо заборављени инструмент. 

-  То  је први електронски инструмент, дело руског физичара Лава Теремина - објашњава Марјан Ракош, који се иначе бави телекомуникацијама. - Конструисао га је 1920. и иако је прошло  сто година од настанка, он и даље није изгубио на ексклузивности и аутеничности. Инструмент је који се свира  без контакта, покретима руку у ваздуху. Само петоро људи на свету свира теремин пошто је врло компликован за свирање.  Неограничене су могућности за импровизацију, али да би свирао, мораш својски да се потрудиш  да би звучало како треба. Тражи апсолутан слух да би погодио све тонове поготово ако имаш прецизно написану музику. За време снимања једне композиције која је била предвиђена за филм, пет минута снимка ми смо радили два сата пошто је аутор инсистирао да буде прецизно одсвирано без полутонова и слично, онако како је написао. 

Од апсолутне непознанице, теремин који се највише користи за снимање ефеката у научно-фантастичним и хорор филмовима, за Марјана је постао инструмент који не само што свира, него и производи. Да би као неко ко је по природи иновативан, направио први, било му је потребно девет месеци.  Камен спотицања нису биле шеме, него чињеница да у Србији није могао лако да дође до делова. 

-У Европи овакав као што је мој теремин правим само ја. Претраживао сам на интернету да ли се неко озбиљно  бави његовом производњом у Европи  и испоставило се да не прави нико. Прича се да користим делове са отпада. То је донекле тачно и није. Ако неки део не могу да пронађем у радњи, а знам да постоји на неком електронском уређају, скидам га и користим или их чак сам направим.  Отприлике 20 одсто делова у теремину су са старих еклектронских уређаја - прича Марјан и додаје да је притом највећи проблем ускладити осцилаторе. 

Каже да то зна да траје по неколико ноћи. Четири их има у теремину и сви морају врло прецизно  да буду калибрисани да би све функционисало како треба. Захваљујући  Ивану Мађаревићу, који данас живи и ради на стварању нових чипова у Бриселу, Марјан Ракош конструисао је нови инструмент који је назвао ласерски пиано. Било је то пре три године. 

До сада је Марјан направио десетак  теремина. Један  је завршио у Лондону, други у Минхену, наша позната харфисткиња Жељка Милошевић га је купила за школу...  У преговорима је и да за потребе ШОСО „Милан Петровић“ направи један. Показало се,  додаје, да је инструмент  интересантан деци ометеној у развоју и да већину њих фасцинира.  

 

- Када ми је Иван рекао да створим нови инструмент, одмахнуо сам руком и рекао како су сви инструменти већ направљени, али остао је црв у глави - вели Марјан. - Почео сам да размишљам шта би могло „ан тач“ да се направи и падну  ми на памет ласери. После шест месеци интензивног рада конструисао сам ласерски  пиано, који се баш допао људима. И звук и изглед. У принципу то су синтисајзери који могу да генеришу и звук клавира.  Апсолутно је јединствен и аутентичан инструмент. У шали сам понудио пријатељима на послу 100 евра ко нађе нешто слично. Нико још није добио те паре. 

Према Ракошевим речима, постоји ласерска харфа, на каквој свира Жан Мишел Жар, али мана тог инструмента је  у томе што могу само два тона да се свирају истовремено. 

- На ласерском пиану могу да се хватају акорди са свих пет прстију  истовремено и великом брзином да се мења тоналитет зато што се, када на делић милиметра прекине ласер, добија тон. Он је и визуелно атрактиван поготово када си на великој сцени. Уз дим машину оставља и визуелни и звучни утисак - каже наш саговорник. 

Свирајући оба инструмента, наступао је у неколико наврата у ЦК13 и у Фабрици у Новом Саду. Каже да су наступи били пропраћени овацијама. Најдражи тренутак доживео је на једном од њих када је његова кћерка Јелена довела две девојке које су хтеле да се упознају с њим, али нису имале храбрости за то, и том приликом с поносом изговорила: „То је мој тата!“ 

Како каже, ласерски пиано је толико специфичан да је апсурдно да свира на њему композиције које већ постоје. Марјан је аутор композиције „Хјуменити“, у којој је „спојио“ Рахмањинова и Понк Флојд. Снимљена је  у студију и доживела је емитовање у Холандији када ју је свирао са пријатељем Жељком Диклићем из Брутал студија. 

Ове године почео је на предлог пријатеља да ради са децом за шта није био баш спреман, али је схватио да је то нешто што га испуњава. 

- Када сам почео да свирам на првој радионици дечак из првог реда фасциниран тиме што је видео - да померам руке и стварам музику, само је изустио: „Како?“ Он је у суштини поставио право питање - како то функционише. Инструмент је одличан за све узрасте деце. Захваљујући тим радионицама, на којима их уводим и у свет науке објашњавајући шта је осцилатор, помињући Николу Теслу и друго, сам схватио да ми је лепше с децом него на концерту. Деца су ми откровење и наставићу да радим са њима - каже Ракош. 

Не желећи да открива о чему је тачно реч, наговештава да је на прагу новог проналаска. А на пут до њега, преко теремина и ласерског пиана, кренуо је конструишући гитарске педале и појачала. Испрва за истог, неколико пута поменутог пријатеља који није био као студент у прилици да их прибави. После је то чинио и за друге. 

- Највише волим када ми дође неки клинац да му направим педалу - каже Марјан. – Ii осмех који му измам када му је дам, највећа је награда .

Зорица Милосављевић