ZABORAVLJENOM INSTRUMENTU MARJAN RAKOŠ UDAHNUO NOVI ŽIVOT Teremin nove generacije ostavlja bez daha (FOTO)

Taj nadasve neobičan instrument po izgledu, zvuku koji proizvodi i načinu na koji se svira, bio je za Marjana, koji od kada zna za sebe zna i za klasičnu gitaru, potpuna nepoznanica do pre nekoliko godina kada mu je sugrađanin i prijatelj, doktor fizike Ivan Mađarević spomenuo zaboravljeni instrument. 

-  To  je prvi elektronski instrument, delo ruskog fizičara Lava Teremina - objašnjava Marjan Rakoš, koji se inače bavi telekomunikacijama. - Konstruisao ga je 1920. i iako je prošlo  sto godina od nastanka, on i dalje nije izgubio na ekskluzivnosti i auteničnosti. Instrument je koji se svira  bez kontakta, pokretima ruku u vazduhu. Samo petoro ljudi na svetu svira teremin pošto je vrlo komplikovan za sviranje.  Neograničene su mogućnosti za improvizaciju, ali da bi svirao, moraš svojski da se potrudiš  da bi zvučalo kako treba. Traži apsolutan sluh da bi pogodio sve tonove pogotovo ako imaš precizno napisanu muziku. Za vreme snimanja jedne kompozicije koja je bila predviđena za film, pet minuta snimka mi smo radili dva sata pošto je autor insistirao da bude precizno odsvirano bez polutonova i slično, onako kako je napisao. 

Od apsolutne nepoznanice, teremin koji se najviše koristi za snimanje efekata u naučno-fantastičnim i horor filmovima, za Marjana je postao instrument koji ne samo što svira, nego i proizvodi. Da bi kao neko ko je po prirodi inovativan, napravio prvi, bilo mu je potrebno devet meseci.  Kamen spoticanja nisu bile šeme, nego činjenica da u Srbiji nije mogao lako da dođe do delova. 

-U Evropi ovakav kao što je moj teremin pravim samo ja. Pretraživao sam na internetu da li se neko ozbiljno  bavi njegovom proizvodnjom u Evropi  i ispostavilo se da ne pravi niko. Priča se da koristim delove sa otpada. To je donekle tačno i nije. Ako neki deo ne mogu da pronađem u radnji, a znam da postoji na nekom elektronskom uređaju, skidam ga i koristim ili ih čak sam napravim.  Otprilike 20 odsto delova u tereminu su sa starih eklektronskih uređaja - priča Marjan i dodaje da je pritom najveći problem uskladiti oscilatore. 

Kaže da to zna da traje po nekoliko noći. Četiri ih ima u tereminu i svi moraju vrlo precizno  da budu kalibrisani da bi sve funkcionisalo kako treba. Zahvaljujući  Ivanu Mađareviću, koji danas živi i radi na stvaranju novih čipova u Briselu, Marjan Rakoš konstruisao je novi instrument koji je nazvao laserski piano. Bilo je to pre tri godine. 

Do sada je Marjan napravio desetak  teremina. Jedan  je završio u Londonu, drugi u Minhenu, naša poznata harfistkinja Željka Milošević ga je kupila za školu...  U pregovorima je i da za potrebe ŠOSO „Milan Petrović“ napravi jedan. Pokazalo se,  dodaje, da je instrument  interesantan deci ometenoj u razvoju i da većinu njih fascinira.  

 

- Kada mi je Ivan rekao da stvorim novi instrument, odmahnuo sam rukom i rekao kako su svi instrumenti već napravljeni, ali ostao je crv u glavi - veli Marjan. - Počeo sam da razmišljam šta bi moglo „an tač“ da se napravi i padnu  mi na pamet laseri. Posle šest meseci intenzivnog rada konstruisao sam laserski  piano, koji se baš dopao ljudima. I zvuk i izgled. U principu to su sintisajzeri koji mogu da generišu i zvuk klavira.  Apsolutno je jedinstven i autentičan instrument. U šali sam ponudio prijateljima na poslu 100 evra ko nađe nešto slično. Niko još nije dobio te pare. 

Prema Rakoševim rečima, postoji laserska harfa, na kakvoj svira Žan Mišel Žar, ali mana tog instrumenta je  u tome što mogu samo dva tona da se sviraju istovremeno. 

- Na laserskom pianu mogu da se hvataju akordi sa svih pet prstiju  istovremeno i velikom brzinom da se menja tonalitet zato što se, kada na delić milimetra prekine laser, dobija ton. On je i vizuelno atraktivan pogotovo kada si na velikoj sceni. Uz dim mašinu ostavlja i vizuelni i zvučni utisak - kaže naš sagovornik. 

Svirajući oba instrumenta, nastupao je u nekoliko navrata u CK13 i u Fabrici u Novom Sadu. Kaže da su nastupi bili propraćeni ovacijama. Najdraži trenutak doživeo je na jednom od njih kada je njegova kćerka Jelena dovela dve devojke koje su htele da se upoznaju s njim, ali nisu imale hrabrosti za to, i tom prilikom s ponosom izgovorila: „To je moj tata!“ 

Kako kaže, laserski piano je toliko specifičan da je apsurdno da svira na njemu kompozicije koje već postoje. Marjan je autor kompozicije „Hjumeniti“, u kojoj je „spojio“ Rahmanjinova i Ponk Flojd. Snimljena je  u studiju i doživela je emitovanje u Holandiji kada ju je svirao sa prijateljem Željkom Diklićem iz Brutal studija. 

Ove godine počeo je na predlog prijatelja da radi sa decom za šta nije bio baš spreman, ali je shvatio da je to nešto što ga ispunjava. 

- Kada sam počeo da sviram na prvoj radionici dečak iz prvog reda fasciniran time što je video - da pomeram ruke i stvaram muziku, samo je izustio: „Kako?“ On je u suštini postavio pravo pitanje - kako to funkcioniše. Instrument je odličan za sve uzraste dece. Zahvaljujući tim radionicama, na kojima ih uvodim i u svet nauke objašnjavajući šta je oscilator, pominjući Nikolu Teslu i drugo, sam shvatio da mi je lepše s decom nego na koncertu. Deca su mi otkrovenje i nastaviću da radim sa njima - kaže Rakoš. 

Ne želeći da otkriva o čemu je tačno reč, nagoveštava da je na pragu novog pronalaska. A na put do njega, preko teremina i laserskog piana, krenuo je konstruišući gitarske pedale i pojačala. Isprva za istog, nekoliko puta pomenutog prijatelja koji nije bio kao student u prilici da ih pribavi. Posle je to činio i za druge. 

- Najviše volim kada mi dođe neki klinac da mu napravim pedalu - kaže Marjan. – Ii osmeh koji mu izmam kada mu je dam, najveća je nagrada .

Zorica Milosavljević