За сва­чи­ји укус, уз­раст и мо­гућ­но­сти на Зимском сајму антиквитета

Осим про­мо­ци­је из­ло­же­них пред­ме­та, ор­га­ни­зо­ва­ни суе и ху­ма­ни­тар­на про­да­ја, бес­плат­на про­це­на пред­ме­та, као и раз­ме­на и от­куп. Ка­ко са­зна­је­мо, ви­ше од 50 из­ла­га­ча пред­ста­ви­ло је ви­ше од 15.000 пред­ме­та ко­ји има­ју не­про­це­њи­ву тра­ди­ци­о­нал­ну вред­ност.

Пред­сед­ник Дру­штва за за­шти­ту кул­тур­но­и­сто­риј­ске ба­шти­не и ко­лек­ци­о­на­ра „Срп­ска Ати­на” и ор­га­ни­за­тор Са­ва То­до­ров ис­ти­че да се сва­ки са­јам раз­ли­ку­је по де­сет до 20 од­сто но­вих пред­ме­та ко­ји бу­ду из­ло­же­ни, али да се, на­жа­лост, због ло­ше ку­пов­не мо­ћи по­се­ти­ла­ца, не­ки пред­ме­ти ну­де ви­ше пу­та. Упр­кос то­ме, он ис­ти­че да је сре­ћа што љу­ди има­ју мо­тив да до­ла­зе и уче­ству­ју у та­квој ма­ни­фе­ста­ци­ји.

– Но­во­са­ђа­ни има­ју по­што­ва­ње пре­ма тра­ди­ци­ји – ка­зао је То­до­ро­вић. – Но­во­са­ђа­ни шти­те сво­је на­ци­о­нал­но и тра­ди­ци­о­нал­но бла­го, као и кул­тур­но­и­сто­риј­ску ба­шти­ну, и са­мим тим има­ју по­зи­ти­ван од­нос, што при­чи­ња­ва ве­ли­ко за­до­вољ­ство за нас, а и за из­ла­га­че. С дру­ге стра­не, за­бри­ња­ва­ју­ће је то што ве­ли­ки број пред­ме­та из­ла­зи из на­ше др­жа­ве па то по­ста­је на­ци­о­нал­но из­гу­бље­но бла­го. На сај­му се увек мо­же про­на­ћи не­што за сва­чи­ји уз­раст и укус, али и за сва­чи­је мо­гућ­но­сти, јер се про­да­ју пред­ме­ти од три евра па све до 3.000 евра.

На сто­ло­ви­ма из­ла­га­ча мо­гли су се ви­де­ти ра­зно­ра­зни пред­ме­ти за лич­ну упо­тре­бу, са­то­ви, на­кит, ли­ков­на и ва­јар­ска уме­тич­ка де­ла, пор­це­лан­ски пред­ме­ти, ре­ли­кви­је свих ре­ли­ги­ја, обу­ћа, укра­сни пред­ме­ти за до­ма­ћин­ство и што­шта дру­го. Осим Но­во­са­ђа­на, из­ла­га­чи су до­шли и из цен­трал­ног де­ла Ср­би­је, из Сме­де­рев­ске Па­лан­ке, Кра­ље­ва, за­тим Сом­бо­ра, Су­бо­ти­це, Зре­ња­ни­на, као и из Осје­ка и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Што се ти­че по­се­ти­ла­ца, осим Но­во­са­ђа­на, број­ни су и Бе­о­гра­ђа­ни, ко­ји ра­до по­се­ћу­ју сај­мо­ве та­квог ти­па па смо та­ко раз­го­ва­ра­ли с ко­лек­ци­о­на­ром и ор­га­ни­за­то­ром сај­мо­ва ан­ти­кви­те­та у Бе­о­гра­ду Мар­ком Сто­ја­но­ви­ћем, ко­ји на сај­мо­ве у Но­вом Са­ду до­ла­зи ре­дов­но.

– Не по­сто­је ве­ли­ке раз­ли­ке из­ме­ђу но­во­сад­ског и бе­о­град­ског сај­ма ан­ти­кви­те­та – ка­зао је он. – Има­мо до­бру са­рад­њу с дру­штвом ан­ти­ква­ра „Срп­ска Ати­на”. У Бе­о­гра­ду има ви­ше из­ла­га­ча и по­се­ти­ла­ца, што се под­ра­зу­ме­ва због ве­ли­чи­не гра­да, али Но­ви Сад и Вој­во­ди­на ге­не­рал­но су бо­га­ти­ји ан­ти­кви­те­ти­ма не­го Бе­о­град и ју­жна Ср­би­ја. Ми да­нас ну­ди­мо ста­ре књи­ге, раз­глед­ни­це, до­пи­сне кар­те, са­то­ве, као и ко­ма­де пор­це­ла­на.

      Иако се тај кул­тур­ни до­га­ђај од зна­ча­ја за наш град одр­жа­ва 181. пут, но­вих из­ла­га­ча увек има. При­мер је Дра­ги­ца Је­ла­ча, ко­ја је за­до­вољ­но го­во­ри­ла о сај­му, као и ју­че­ра­шњој про­да­ји и за­ин­те­ре­со­ва­но­сти по­се­ти­ла­ца.

– Има­мо мно­го пред­ме­та ко­ји го­во­ре о на­ма, не­ка­да су кра­си­ли до­мо­ве на­ших пре­да­ка, а са­да, на­жа­лост, кра­се сто­ло­ве ов­де – ка­за­ла је на­ша са­го­вор­ни­ца. – Пред­ста­вља­мо до­ста пор­це­ла­на, на­ки­та, пред­ме­та по­зна­тих свет­ских мар­ки. Про­сто, у овој ма­лој про­сто­ри­ји је цео свет. Има­мо ма­ке­ту Кра­ља Алек­сан­дра ко­ја је ко­ва­на у на­шој ков­ни­ци, за­тим два фран­цу­ска ле­та­ча ко­ји су пр­ви об­ле­те­ли зе­маљ­ску ку­глу и она је ко­ва­на 1928. го­ди­не, као и сат из 1880. го­ди­не.

Ге­не­рал­ни по­кро­ви­тељ ма­ни­фе­ста­ци­је је Скуп­шти­на гра­да, а ду­хов­ни по­кро­ви­тељ ху­ма­ни­тар­ног де­ла је епи­скоп бач­ки др Ири­неј Бу­ло­вић.

Текст и фо­то: К: Ив­ко­вић Иван­де­кић