За послове преко омладинских задруга сатница 250 до 300 динара

Будући да је у току студија и без пређашњег искуства тешко пронаћи радно место уско повезано са струком за коју се школују, млади, у које поред студената спадају и средњошколци, често као прву опцију бирају учлањење у омладинске задруге, које нуде широк спектар различитих пословних могућности које је изводљиво уклопити са остатком обавеза. 

Академцима је запослење посредством задругарских предузећа омогућено све до 26. године, док су ученици, по закону, у прилици да раде од своје 15. године. На територији Града Новог Сада постоји неколико задруга које нуде послове за младе, заинтересоване за стицање одређене врсте радног искуства. Директорка Омладинске задруге „Прави победник” Валентина Крстић Будимировић објашњава да је интересовање студената присутно током целе године, док се средњошколци најчешће определе за прикључивање након завршетка полугодишта, јер им је летњи распуст погодан за рад. 

Она додаје и да студенти бирају послове на основу личних распореда, који свакако могу бити незгодни, с обзиром на то да су часови на факултетима доста неуједначени, некада ујутро, некад увече или у току поднева, што им не даје могућност да раде осам сати.

– Највише им одговара, рецимо, дељење флајера јер траје само пет сати, кратко и по потреби, па се у том случају могу лакше организовати уз обавезе које имају – рекла је Валентина Крстић Будимировић. – Најчешће из тог разлога траже послове за које нису везани, односно који нуде опцију бирања једног дана у недељи када ће се радити, покушавајући да ускладе радно време и обавезе на факултету.

Студенткиња Филозофског факултета Викторија Јовић говори да је њено искуство са новосадским задругама позитивно, да су дневнице исплаћиване на време, онако како је унапред и уговорено. 

– Најчешће тражим послове који ми одузимају само неколико дана, јер једноставно не могу другачије да се ускладим са предавањима и пронађем нешто што изискује више мог времена – рекла је студенткиња. – Допада ми се то што су задруге углавном ажурне и често добијам позиве и понуде за неке нове послове, тако да сам стално ангажована. 

Зарада од послова пронађених преко омладинских задруга најчешће се обрачунава по сатима утрошеним на рад. Тако је најмања сатница углавном око 250, док је највећа 350 динара. Висина зараде одређује се према тежини задатка, па су тако најплаћенији, односно они са највећом сатницом, заправо физички послови који се обављају напољу по различитим временским условима и температурама. Утовари, истовари или рад на њивама и у воћњацима захтевнији су, па се природно, за већи напор добија и виша сума, док је дељење рекламног материјала и промоција производа лакши посао, те је слабије и плаћен.

М. Благојевић