Водич кроз новосадску архитектуру Донке Станчић
Промоција новог, допуњеног издања књиге „Нови Сад од куће до куће” историчарке уметности Донке Станчић, одржана у четвртак, 26. априла, на „Трибини младих” Културног центра Новог Сада, била је повод да се окупе директор новосадског Завода за заштиту споменика културе Синиша Јокић, председник Академије архитектуре Србије Бојан Ковачевић, историчар уметности Дејан Радовановић, издавач Дуга Радованов из „Студија Бечкерек” и ауторка.
Публикација у виду проширеног бедекера представља изванредан извор информација о новосадским кућама, вилама, палатама, културним и пословним објектима из различитих епоха. Освежена је новим дизајном, фотографијама и објектима који су се у међувремену изградили или били изостављени у првом издању из 2005, распродатом у невероватном року. На више од 600 страна дат је хронолошки преглед више од 120 објеката, од најстарије грађевине из 1720. до оних које су подигнуте пре неколико година, с мапом која говори где се тачно налазе. Писана врло јасно и концизно, намењена је обичном читаоцу, али може послужити и као полазна тачка сваком ко жели озбиљно да се бави архитектуром, па и нашим институцијама које учествују у пројекту Нови Сад – Европска престоница културе 2021.
– Имала сам срећу да допрем до грађевинског архива Новог Сада, који се, нажалост, налази у подруму Градске куће, мада припада Архиву Новог Сада. Ту сам наишла на неоткривене податке о кућама после страдања у буни 1849. – рекла је Донк Станчић, додавши да ипак недостатак информација не сме бити оправдање што се неке грађевине годинама игноришу у стручним публикацијама, те као пример навела моћну еклектичку зграду старе Поште, у којој је некада био хотел „Централ”. – У књигу сам уврстила и нови хотел „Центар”, који суграђани још нису заволели. Моја опаска је да нису могли поднети две беле зграде једну поред друге, мислећи на Српско народно позориште и беспрозорну зграду „Центра”.
Да је историја архитектуре више историја настајања него постојања, потврђује и чињеница да су неке куће у међувремену, од првог издања књиге, нестале. Стога су се саговорници дотакли и опомињуће ноте тог штива, те поручили да је бескомпромисно чување културног наслеђа обавеза према новим поколењима.
– Ауторка, некадашњи руководилац Завода за заштиту споменика културе, локалном архитектуром која има европски значај бави се готово пола века да би се сачувало, валоризовало, препознало, евидентирало и на крају афирмисало културноисторијско наслеђе, а оно које је, нажалост, почишћено у име наводног просперитета, остало макар у документацији и публикацијама – рекао је Синиша Јокић, додавши да се развој неког града мери оствареним туризмом, те да посетиоце неће привући бетон, стакло и челик него архаика Новог Сада.
Пројекат су подржали Покрајински секретаријат за културу и информисање и градска Управа за културу.
С. Милачић
Фото: Б. Лучић