Vodič kroz novosadsku arhitekturu Donke Stančić
Promocija novog, dopunjenog izdanja knjige „Novi Sad od kuće do kuće” istoričarke umetnosti Donke Stančić, održana u četvrtak, 26. aprila, na „Tribini mladih” Kulturnog centra Novog Sada, bila je povod da se okupe direktor novosadskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Jokić, predsednik Akademije arhitekture Srbije Bojan Kovačević, istoričar umetnosti Dejan Radovanović, izdavač Duga Radovanov iz „Studija Bečkerek” i autorka.
Publikacija u vidu proširenog bedekera predstavlja izvanredan izvor informacija o novosadskim kućama, vilama, palatama, kulturnim i poslovnim objektima iz različitih epoha. Osvežena je novim dizajnom, fotografijama i objektima koji su se u međuvremenu izgradili ili bili izostavljeni u prvom izdanju iz 2005, rasprodatom u neverovatnom roku. Na više od 600 strana dat je hronološki pregled više od 120 objekata, od najstarije građevine iz 1720. do onih koje su podignute pre nekoliko godina, s mapom koja govori gde se tačno nalaze. Pisana vrlo jasno i koncizno, namenjena je običnom čitaocu, ali može poslužiti i kao polazna tačka svakom ko želi ozbiljno da se bavi arhitekturom, pa i našim institucijama koje učestvuju u projektu Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021.
– Imala sam sreću da doprem do građevinskog arhiva Novog Sada, koji se, nažalost, nalazi u podrumu Gradske kuće, mada pripada Arhivu Novog Sada. Tu sam naišla na neotkrivene podatke o kućama posle stradanja u buni 1849. – rekla je Donk Stančić, dodavši da ipak nedostatak informacija ne sme biti opravdanje što se neke građevine godinama ignorišu u stručnim publikacijama, te kao primer navela moćnu eklektičku zgradu stare Pošte, u kojoj je nekada bio hotel „Central”. – U knjigu sam uvrstila i novi hotel „Centar”, koji sugrađani još nisu zavoleli. Moja opaska je da nisu mogli podneti dve bele zgrade jednu pored druge, misleći na Srpsko narodno pozorište i besprozornu zgradu „Centra”.
Da je istorija arhitekture više istorija nastajanja nego postojanja, potvrđuje i činjenica da su neke kuće u međuvremenu, od prvog izdanja knjige, nestale. Stoga su se sagovornici dotakli i opominjuće note tog štiva, te poručili da je beskompromisno čuvanje kulturnog nasleđa obaveza prema novim pokolenjima.
– Autorka, nekadašnji rukovodilac Zavoda za zaštitu spomenika kulture, lokalnom arhitekturom koja ima evropski značaj bavi se gotovo pola veka da bi se sačuvalo, valorizovalo, prepoznalo, evidentiralo i na kraju afirmisalo kulturnoistorijsko nasleđe, a ono koje je, nažalost, počišćeno u ime navodnog prosperiteta, ostalo makar u dokumentaciji i publikacijama – rekao je Siniša Jokić, dodavši da se razvoj nekog grada meri ostvarenim turizmom, te da posetioce neće privući beton, staklo i čelik nego arhaika Novog Sada.
Projekat su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje i gradska Uprava za kulturu.
S. Milačić
Foto: B. Lučić