ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ ЖЕЛЕЗНИЦЕ Први воз од Новог Сада до Земуна пре 140 година
Век и четири деценије прошло је од отварања пруге Нови Сад - Земун, крака од Инђије до Сремске Митровице, као и железничког моста преко Дунава и два тунела: Чортановачког и кроз Петроварадинску тврђаву. Све то у једном дану 10. децембра 1883. године.
Пруга која је спајала Нови Сад и Земун, као и крак од Инђије до Сремске Митровице, дужине су 114,5 километара. Путници су то растојање прелазили за сат и по што је, за то време, представљало велику револуцију.
Железница се састоји од колосека дужине 12 метара који се настављају, а на сваком саставу постоји мали размак. Управо једна тако обична ствар, на коју можда не обраћамо пажњу, осликава највеће чари железнице. Приликом путовања возом и преласком преко колосека чује се звук дум-дум, дум-дум, што већини прија јер их вероватно подсећа на сигурну зону у мајчином стомаку и откуцаје срца, који слично звуче. На ту природну појаву подсетио је генерални секретар “Војвођанског друштва за железницу (ВЏ)” Миодраг Ђукић - Дуги.
- Све се љуља, стално мрда никад не мирује, попут мајке кад хода и шета - објаснио је Ђукић. - Код нас у Војводини био је обичај да кад седнеш у воз одмах ставиш салвету на сто, бутине, отвориш цегер, вадиш печено пиле, батак, и понудиш првом до себе и кажеш ‘хајде да једемо’, а после јела нам се наравно приспава. Тако је и код мајке, када добијемо храну, осетимо се безбедно, лепо нам је и онда спавамо. У томе је чаролија, али ње више нема.
Наш саговорник каже да је железница донела брзину, али и сигурност приликом путовања, како људи тако и робе. Пре тога транспорт се обављао бродовима и запрежним колима, а путовање је било отежано, с обзиром на то да су временске прилике представљале велики проблем, као и разбојници који су пљачкали кола. Са возовима је све то пало у заборав. Развојем железница почео је и превоз пакета, на брз, и сигуран начин, а значајан допринос дала је и у погледу образовања. Пре тога су млади жељни знања из мањих места тешко могли да путују у веће градове како би похађали средње школе и факултете, али с појавом возова то постаје рутина.
Колико год пруга била значајна за све Војвођане у оно време, мост преко Дунава срушен је за време Другог светског рата, 22. октобра 1944. од стране немачке војске. Тиме се у потпуности изгубила чувена траса од Новог Сада до Земуна заједно са краком, тунелима и мостом.
М. Самарџић