VELIKI JUBILEJ ŽELEZNICE Prvi voz od Novog Sada do Zemuna pre 140 godina
Vek i četiri decenije prošlo je od otvaranja pruge Novi Sad - Zemun, kraka od Inđije do Sremske Mitrovice, kao i železničkog mosta preko Dunava i dva tunela: Čortanovačkog i kroz Petrovaradinsku tvrđavu. Sve to u jednom danu 10. decembra 1883. godine.
Pruga koja je spajala Novi Sad i Zemun, kao i krak od Inđije do Sremske Mitrovice, dužine su 114,5 kilometara. Putnici su to rastojanje prelazili za sat i po što je, za to vreme, predstavljalo veliku revoluciju.
Železnica se sastoji od koloseka dužine 12 metara koji se nastavljaju, a na svakom sastavu postoji mali razmak. Upravo jedna tako obična stvar, na koju možda ne obraćamo pažnju, oslikava najveće čari železnice. Prilikom putovanja vozom i prelaskom preko koloseka čuje se zvuk dum-dum, dum-dum, što većini prija jer ih verovatno podseća na sigurnu zonu u majčinom stomaku i otkucaje srca, koji slično zvuče. Na tu prirodnu pojavu podsetio je generalni sekretar “Vojvođanskog društva za železnicu (VDŽ)” Miodrag Đukić - Dugi.
- Sve se ljulja, stalno mrda nikad ne miruje, poput majke kad hoda i šeta - objasnio je Đukić. - Kod nas u Vojvodini bio je običaj da kad sedneš u voz odmah staviš salvetu na sto, butine, otvoriš ceger, vadiš pečeno pile, batak, i ponudiš prvom do sebe i kažeš ‘hajde da jedemo’, a posle jela nam se naravno prispava. Tako je i kod majke, kada dobijemo hranu, osetimo se bezbedno, lepo nam je i onda spavamo. U tome je čarolija, ali nje više nema.
Naš sagovornik kaže da je železnica donela brzinu, ali i sigurnost prilikom putovanja, kako ljudi tako i robe. Pre toga transport se obavljao brodovima i zaprežnim kolima, a putovanje je bilo otežano, s obzirom na to da su vremenske prilike predstavljale veliki problem, kao i razbojnici koji su pljačkali kola. Sa vozovima je sve to palo u zaborav. Razvojem železnica počeo je i prevoz paketa, na brz, i siguran način, a značajan doprinos dala je i u pogledu obrazovanja. Pre toga su mladi željni znanja iz manjih mesta teško mogli da putuju u veće gradove kako bi pohađali srednje škole i fakultete, ali s pojavom vozova to postaje rutina.
Koliko god pruga bila značajna za sve Vojvođane u ono vreme, most preko Dunava srušen je za vreme Drugog svetskog rata, 22. oktobra 1944. od strane nemačke vojske. Time se u potpunosti izgubila čuvena trasa od Novog Sada do Zemuna zajedno sa krakom, tunelima i mostom.
M. Samardžić