У петодневном програму по методу америчких лекара Мекфарланда и Фолкенберга овог пута је, од почетних десет, до краја учествовало шест суграђана. У пријатељском окружењу и искреном разговору, са жељом да помогну једни другима у превазилажењу апстиненције, добили су мотивацију довољну да остану при намери да се ослободе једне лоше навике.
– Наше саветовалиште је најстарије у Србији и од 1984. кроз њега је прошло много полазника – каже координаторка Превентивног центра Дома здравља „Нови Сад” Весна Имброњев. – То су људи које не везују ни пол, ни годиште, ни ниво образовања, а опет се склапају врло лепа пријатељства. Групе се формирају једном месечно и нису бројно ограничене па је свако ко жели да остави цигарете добродошао. Дужина сусрета зависи од тога колико има заинтересованих, а састанци трају отприлике од 18 до 20 часова.
Полазници након петодневне школе нису препуштени сами себи, већ су им на располагању СОС телефон, „Фејсбук” страница „Мрежа без дима” и контролни састанци
Весна Имброњев је објаснила како се могу ублажити психичке манифестације апстиненције, али и физичке, као што су дрхтавица, презнојавање, замагљен вид, несаница или поспаност.
– Техника дисања је добра за смиривање организма који је под стресом услед недостатка никотина. Познато је да пушачи веома мало пију воду па им саветујемо да увек када желе да запале цигарету попију који гутљај и тако превазиђу кризу. У Саветовалишту за одвикавање од пушења настојимо да максимално стимулишемо све наше полазнике да штетну навику замене здравом алтернативом, а то су физичка активност и правилна исхрана. Ако је Нови Сад град младих, треба да буде и град здравих – тврди она, додајући да нема места за изговоре поред прелепог дунавског шеталишта с бесплатним справама за вежбање.
Од наше саговорнице сазнајемо да полазници након петодневне школе нису препуштени сами себи, већ су им на располагању СОС телефон, „Фејсбук” страница „Мрежа без дима” и контролни састанци, од којих је први седмог дана од почетка школе за одвикавање, не би ли сазнала како им је протекао викенд. Осим тога, по потреби могу доћи пола сата пре почетка наредне групе, а након једног, три односно шест месеци и године следе обавезне контроле у којима путем телефона проверава какав им је тренутни статус, то јест јесу ли се вратили пушењу.
Заштитимо се од дувана
Под слоганом „Заштитимо се од дувана”, 31. јануара ове године у фокусу акције биће опасност по непушаче, најчешће децу, која су изложена дуванском диму и код куће и на јавним местима.
– У Новом Саду не постоји кафић у којем је забрањен дуван, што је поражавајуће – додаје Весна Имброњев. – Непушачи су принуђени на то да седе у дуванском диму и угрожавају своје здравље, без обзира на то што их има више него пушача. Цигарета је друштвено прихватљива навика, због чега је многи не сматрају врло озбиљном зависношћу. По статистици, међу младима око 40 одсто средњошколаца је бар једном запалило цигарету, а сваки седми 16-годишњак је у 30 дана пре истраживања које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Батут” пробао дуван.
На Светски дан без дуванског дима, од 10 до 12 сати, у „Универекспорту” на Футошком путу 93ц и у сутерену „Променаде” близу продавнице из истог трговинског ланца, суграђани ће моћи да измере вредност шећера у крви, висину крвног притиска и угљен-моноксида у издаху.
И сама дошавши по препоруци особе којој је помогао тај вид подршке, 26-годишња М. М. тврди да је то лепо, али и учинковито искуство. Признаје да је била страствени пушач те да је последњу годину пожелела да остави дуван ради здравља и финансија, што је и успевала у неколико наврата. За њу је најчешћи окидач да запали цигарету била друштвена интеракција, уз неизоставну кафу и женске теме.
Међу полазницима се нашла и једна повратница – 24-годишња М. Ј., која је одлучила да искорени све своје лоше навике те тако спречи здравствене проблеме.
– Претходни пут сам дошла јер сам на факултету била координатор јавног здравља, а сама сам била пушач, што ме је кочило да искрено станем испред тога што радим. Међутим, вратила сам се цигаретама. Сада ми је намера да утичем и на своје родитеље пушаче, а за то морам имати чврсте аргументе и бити добар пример – каже она, додајући да је пет дана довољно за одвикавање ако сте окружени људима који желе исто.
Због пушачког стажа дугог четири деценије јавио се некадашњи спортиста М. Ж.
– Први пут сам запалио у 7. разреду основне школе. Отад сам неколико пута прекидао, посебно последње две-три године – признаје он. – Предавачица је, заједно с полазницима, направила диван амбијент, без приморавања и претераног убеђивања. Кад нам је првог дана рекла: „Јесте ли свесни тога да већ сат нисте пушачи?”, ми смо умрли од смеха. Очекивао сам да ћу до петка имати шансу да запалим још коју, међутим, било ме је срамота од ових млађих. Тренутно процењујем да су шансе да оставим цигаретте 60 одсто.
С. Милачић
