Уметност Саше Јовановића на леђима Новосађана
Торба је украс сваке одевне комбинације, а поред очигледне практичности, уникатност коју нуде ручни радови у последње време све више привлачи пажњу младих Новосађана.
Студент грађевинарства Саша Јовановић, рушећи стереотипе, својим малим бизнисом израде ранчева од тексаса пружио је шансу и уметницима да испоље своју креативност.
За време ванредног стања, Саша Јовановић сашио је 24 ранца на машини своје сестре, а док је спремао свој стан, те је на ранац спустио свој цртеж, Саша је увидео прилику да торбама да лични печат, који ће их издвојити из, како је казао, мора истих ствари које нам се свакодневно намећу.
– Прву торбу сам сашио јер нисам могао да пронађем довољно практичну, а опет јединствену торбу који бих могао носити сваки дан – казао је Саша. – На самом почетку сам шио и поклањао ранчеве пријатељима којима су они били потребни, а онда сам схватио да сам у прилици и да продам неки, како бих зарадио за yеparac приликом студирања.
Мини-посао, како га Саша назива, не одузима 8 часова дневно, а у прилици је и да сам себи организује дан. Како је апсолвент и факултет му одузима много времена, креативност му је веома битна, а овај посао му је омогућио да, поред зараде, упозна нове људе и стекне вредна познанства.
– Ово је рад који ме одмара – објаснио је Саша. – Притом, све фармерице које су ми заузимале простор у орману, а које нисам носио, искористио сам за прављење првих ранчева, када сам и схватио важност рециклирања.
Сав тексас који му је потребан за израду ранчева Саша купује у продавницама половне робе или на Најлон пијаци, где, према његовим речима, има доста квалитетног материјала који се може искористити, и на тај начин, свако има прилику да изнова користи тексас и барем мало продужи живот нашој планети.
– Моји ранчеви су отпутовали у Келн, Израел, Берлин, Цирих, Београд и околину Новог Сада – рекао је Саша. – Купци ми често шаљу слике мојих ранчева са разних локација, што ме чини веома срећним.
На самом почетку, већ од продаје првог ранца, идеје и прилике Саши се саме намећу. Између осталог, планира радионице хуманитарног карактера, где би суграђани из угрожених група осликавали тексас, од којег би се даље правили ранчеви, а приход би се управо њима враћао.
– Велике планове имам и за тематске ранчеве, са одређеном поруком која би могла да обавести или едукује грађане – рекао је Саша Јовановић. – Уметници који ми помажу имају одрешене руке, пружам им прилику да искористе свој уметнички потенцијал, а мени то даје више слободног времена, које утрошим на учење.
О проблемима ромске националне заједнице, како је Саша објаснио, бавиће се још више у будућности. Према његовим речима, идеја коју је покренуо, поред тога што ће гајити ромску културу, биће и прилика за запошљавање.
– Желим да покренем мали бизнис који ће помоћи људима моје националности – рекао је Саша. – Волео бих да запослим пар шнајдерки и уметника, да више не буду на бироу, а да наш мали колектив буде динамичан и испуњен срећним људима.
Поред идеја за нове колекције, Саша жели да прави и несесере, ператонице, педеруше и новчанике, а све то од рециклираног материјала.
– Сматрам да тексас никада неће изаћи из моде – казао је Саша. – Имам велике планове за будућност, а што се тиче самих ранчева, планирам да уградим поставу, додам преградне yеpovе и свој лого.
Ручно прављене ранчеве је могуће наручити путем интернета на Инстаграм страници деним_бацкпацк, где постоји опција одабира нијансе тексаса, као и дизајна који ми желели да се нађе на ранцу.
Д. Андулајевић
