Umetnost Saše Jovanovića na leđima Novosađana

Student građevinarstva Sa­ša Jovanović, rušeći stereotipe, svojim ma­lim biznisom izrade rančeva od teksasa pru­žio je šansu i umetnicima da ispolje svoju kreativnost. 

Za vreme vanrednog stanja, Saša Jovanović sašio je 24 ranca na mašini svoje sestre, a dok je spremao svoj stan, te je na ranac spustio svoj crtež, Saša je uvideo priliku da torbama da lični pečat, koji će ih izdvojiti iz, kako je kazao, mora istih stvari koje nam se svakodnevno na­meću.

– Prvu torbu sam sašio jer nisam mogao da pronađem dovoljno praktičnu, a opet jedinstvenu torbu koji bih mogao nositi svaki dan – kazao je Saša. – Na samom početku sam šio i poklanjao rančeve prijateljima kojima su oni bili potrebni, a onda sam shvatio da sam u prilici i da prodam neki, kako bih zaradio za yeparac prilikom studiranja.

Mini-posao, kako ga Saša naziva, ne oduzima 8 časova dnevno, a u prilici je i da sam sebi organizuje dan. Kako je apsolvent i fakultet mu oduzima mnogo vremena, kreativnost mu je veoma bitna, a ovaj posao mu je omogućio da, pored zarade, upozna nove ljude i stekne vredna poznanstva.

– Ovo je rad koji me odmara – objasnio je Saša. – Pritom, sve farmerice koje su mi zauzimale prostor u ormanu, a koje nisam nosio, iskoristio sam za pravljenje prvih rančeva, kada sam i shvatio važnost recikliranja.

Sav teksas koji mu je potreban za izradu rančeva Saša kupuje u prodavnicama polovne robe ili na Najlon pijaci, gde, prema njegovim rečima, ima dosta kvalitetnog materijala koji se može iskoristiti, i na taj način, svako ima priliku da iznova koristi teksas i barem malo produži život našoj planeti.

– Moji rančevi su otputovali u Keln, Izrael, Berlin, Cirih, Beograd  i okolinu Novog Sada – rekao je Saša. – Kupci mi često šalju slike mojih rančeva sa raznih lokacija, što me čini veoma srećnim.

Na samom početku, već od prodaje prvog ranca, ideje i prilike Saši se same nameću. Između ostalog, planira radionice humanitarnog karaktera, gde bi sugrađani iz ugroženih grupa oslikavali teksas, od kojeg bi se dalje pravili rančevi, a prihod bi se upravo njima vraćao.

– Velike planove imam i za tematske rančeve, sa odre­đenom porukom koja bi mogla da obavesti ili edukuje građane – rekao je Saša Jovanović. – Umetnici koji mi pomažu imaju odrešene ruke, pružam im priliku da iskoriste svoj umetnički potencijal, a meni to daje više slobodnog vremena, koje utro­šim na učenje.

O problemima romske nacionalne zajednice, kako je Saša objasnio, baviće se još više u budućnosti. Prema njegovim rečima, ideja koju je pokrenuo, pored toga što će gajiti romsku kulturu, biće i prilika za zapošljavanje.

– Želim da pokrenem mali biznis koji će pomoći ljudima moje nacionalnosti – rekao je Saša. – Voleo bih da zaposlim par šnajderki i umetnika, da više ne budu na birou, a da naš mali kolektiv bude dinamičan i ispunjen srećnim ljudima.

Pored ideja za nove kolekcije, Saša želi da pravi i nesesere, peratonice, pederuše i novčanike, a sve to od recikliranog materijala.

– Smatram da teksas nikada neće izaći iz mode – kazao je Saša. – Imam velike planove za budućnost, a što se tiče samih rančeva, planiram da ugradim postavu, dodam pregradne yepove i svoj logo.

Ručno pravljene rančeve je moguće naručiti putem interneta na Instagram stranici ­denim_backpack, gde postoji opcija odabira nijanse teksasa, kao i dizajna koji mi želeli da se nađe na rancu.

        D. Andulajević