Удружење „Призма аутизма“ указује на програм становања уз подршку
- Особе са аутизмом никада неће моћи да буду самосталне, увек ће им требати одређена подршка, али се степен те подршке може значајно смањити, уколико се са дететом ради стручно и на време - наводи председница Удружења „Призма Аутизма” Мирјана Радовановић.
- Наша деца се налазе у програму „становање уз подршку”, који представља најхуманији вид њиховог збрињавања. Оно је веома сложена социјална услуга, али обезбеђује најбоље услове живота за нашу децу, тако да смо се определили да се фокусирамо на ово решење. Међутим, централни регистар о броју особа с овим стањем на постоји, а немам сазнања ни о евиденцији на територији Града Новог Сада.
Удружење „Призма Аутизма” је настало 2015. године као резултат реалних потреба особа са аутизмом, од којих је кључна та да имају право на безбедну будућност. Сада броји 46 чланова - особа са аутизмом, њихових породица, али и стручњака.
На основу све боље дијагностика овог стања, сваке године расте број особа код којих је препознат аутизам. Како оне не би живеле ван својих биолошких породица, Република Србија је увела услугу „становање уз подршку”. Иначе, ово новосадско удружење највећу помоћ добија од ШОСО „Милан Петровић” и у последње три године од градске власти.
- Када је реч о предрасудама према особама са аутизмом, морам рећи да је ситуација много боља сада, него у моменту када је нашој деци констатован аутизам пре двадесетак година - указује наша саговорница и додаје да ствари полако иду на боље, али да је то процес који траје. - Родитељи деце и особа с аутизмом треба да буду свесни да је ово стање непознаница за ширу популацију и да морају да имају стрпљења. С друге стране, општа популација треба да се информише о аутизму. Потребно је обострано разумевање и резултати неће изостати.
Особе којима је дијагностикован аутизам отежано говоре, имају специфичне покрете, не реагују на подстицаје из окружења и слично. Они који су део услуге „становање уз подршку” од раних ногу се, заправо, уче да се осамостале што више могу, као и да, у тренутку кад остану без родитеља, то не доживе као шок, већ да наставе квалитетно да живе и без њих.
- Наше Удружење придаје пажњу свим активностима које за циљ имају осамостаљивање и стицање животних вештина кроз боравак у заједници, спортске активности, викенд програме, излете и слично, и наша врата су отворена за све који су заинтересовани за ту проблематику - наводи Радовановић.
Родитељи, чије дете има дијагнозу аутизма, због бројних информација које добијају из различитих извора, најчешће су збуњени и уплашени, покушавају да схвате ситуацију у којој су се нашли и на тај начин губе драгоцено време. Битно је сазнати узрок, али је неупоредиво битније деловати када дете добије дијагнозу, јер напредак се може остварити ако се примени рана интервенција.
- Ми, родитељи одраслих особа са аутизмом, сазнали смо за стање наше деце пре него што су се појавиле информације о томе да су узроци еколошко загађење, нетолеранција на храну, вакцине и слично - истиче председница Удружења „Призма Аутизма” Мирјана Радовановић и наглашава да је важно бити опрезан. - У међусобном разговору смо дошли до закључка да не знамо зашто деца имају аутизам, али смо веома против тендециозног писања о овој теми. Наш савет свим родитељима је да се што пре, чим нешто посумњају, јаве стручњацима при домовима здравља, а свакако и ШОСО „Милан Петровић”.
Л. Радловачки