Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Udruženje „Prizma autizma“ ukazuje na  program stanovanja uz podršku

06.02.2019. 11:27 11:29
Piše:
Foto: pixabay.com

- Osobe sa autizmom nikada neće moći da budu samostalne, uvek će im trebati određena podrška, ali se stepen te podrške može značajno smanjiti, ukoliko se sa detetom radi stručno i na vreme - navodi predsednica Udruženja „Prizma Autizma” Mirjana Radovanović.

- Naša deca se nalaze u programu „stanovanje uz podršku”, koji predstavlja najhumaniji vid njihovog zbrinjavanja. Ono je veoma složena socijalna usluga, ali obezbeđuje najbolje uslove života za našu decu, tako da smo se opredelili da se fokusiramo na ovo rešenje. Međutim, centralni registar o broju osoba s ovim stanjem na postoji, a nemam saznanja ni o evidenciji na teritoriji Grada Novog Sada.

Udruženje „Prizma Autizma” je nastalo 2015. godine kao rezultat realnih potreba osoba sa autizmom, od kojih je ključna ta da imaju pravo na bezbednu budućnost. Sada broji 46 članova - osoba sa autizmom, njihovih porodica, ali i stručnjaka.

Na osnovu sve bolje dijagnostika ovog stanja, svake godine raste broj osoba kod kojih je prepoznat autizam. Kako one ne bi živele van svojih bioloških porodica, Republika Srbija je uvela uslugu „stanovanje uz podršku”. Inače, ovo novosadsko udruženje najveću pomoć dobija od ŠOSO „Milan Petrović” i u poslednje tri godine od gradske vlasti.

- Kada je reč o predrasudama prema osobama sa autizmom, moram reći da je situacija mnogo bolja sada, nego u momentu kada je našoj deci konstatovan autizam pre dvadesetak godina - ukazuje naša sagovornica i dodaje da stvari polako idu na bolje, ali da je to proces koji traje. - Roditelji dece i osoba s autizmom treba da budu svesni da je ovo stanje nepoznanica za širu populaciju i da moraju da imaju strpljenja. S druge strane, opšta populacija treba da se informiše o autizmu. Potrebno je obostrano razumevanje i rezultati neće izostati.

Osobe kojima je dijagnostikovan autizam otežano govore, imaju specifične pokrete, ne reaguju na podsticaje iz okruženja i slično. Oni koji su deo usluge „stanovanje uz podršku” od ranih nogu se, zapravo, uče da se osamostale što više mogu, kao i da, u trenutku kad ostanu bez roditelja, to ne dožive kao šok, već da nastave kvalitetno da žive i bez njih.

- Naše Udruženje pridaje pažnju svim aktivnostima koje za cilj imaju osamostaljivanje i sticanje životnih veština kroz boravak u zajednici, sportske aktivnosti, vikend programe, izlete i slično, i naša vrata su otvorena za sve koji su zainteresovani za tu problematiku - navodi Radovanović.

Delovati što pre

Roditelji, čije dete ima dijagnozu autizma, zbog brojnih informacija koje dobijaju iz različitih izvora,  najčešće su zbunjeni i uplašeni, pokušavaju da shvate situaciju u kojoj su se našli i na taj način gube dragoceno vreme. Bitno je saznati uzrok, ali je neuporedivo bitnije delovati kada dete dobije dijagnozu, jer napredak se može ostvariti ako se primeni rana intervencija.

- Mi, roditelji odraslih osoba sa autizmom, saznali smo za stanje naše dece pre nego što su se pojavile informacije o tome da su uzroci ekološko zagađenje, netolerancija na hranu, vakcine i slično - ističe predsednica Udruženja „Prizma Autizma” Mirjana Radovanović i naglašava da je važno biti oprezan. - U međusobnom razgovoru smo došli do zaključka da ne znamo zašto deca imaju autizam, ali smo veoma protiv tendecioznog pisanja o ovoj temi. Naš savet svim roditeljima je da se što pre, čim nešto posumnjaju, jave stručnjacima pri domovima zdravlja, a svakako i ŠOSO „Milan Petrović”.

        L. Radlovački

Piše:
Pošaljite komentar