Гимназијалци освојили медаље на такмичењу из роботике
Ученици Гимназије „Исидора Секулић” Илија Галин и Владимир Вукоман освојили су друго, односно треће место на такмичењима која су организована у оквиру међународног пројекта „СТЕМ образовање и нове технологије у циљу регионалног развоја”, одржаном недавно у Осијеку, у Хрватској.
На конкурс се пријавило 90 школа из Србије, а само девет добило прилику да учествује.
Професорка физике и менторка ученика Марина Дороцки каже да је акценат био на едукацији младих о роботици.
– Изабране школе су на такмичењима учествовале у екипама које су сачињавали наставник и два ученика – објашњава професорка Дороцки. – Ипак, била је то сјајна прилика да ђаци од најбољих стручњака из Србије, Хрватске, Европе и САД стекну нова знања из области програмирања, роботике и иновативне наставе.
У оквиру пројекта била су организована два такмичења, на којима су ученици имали задатак да програмирају робота у облику аутића који је морао самостално да пролази кроз лавиринт и да конструишу шестоногог робота (хексапода) с хватаљком.
– Поносна сам на моје ученике јер су самостало урадили задатке, док су се многе екипе консултовале с машинским инжењерима – с осмехом прича професорка Дороцки. – Најсрећнији смо били што је робот, не само радио већ и испуњавао задатке, односно хватаљка је правилно функционисала.
Владимир Вукоман био је задужен за 3Д моделовање, док се његов школски друг Илија Галин бавио израдом софтвера. Како каже, склапање робота није било могуће „преко ноћи”.
– Хватаљка на нашем роботу је једноставног дизајна – нема додатне зупчанике, већ се директно качи на електромотор и само се један „прст” померао – објашњава Владимир. – Конкуренција је била јака, али мислим да је једноставност и ефикасност нашег дизајна била кључ за добар резултат. Овако добар пласман нисмо очекивали јер, када је реч о роботима, увек нешто може поћи по злу, увек може да вас „изда” у последњем тренутку.
Током боравка у робот-кампу у Осијеку ученици су имали прилике да упознају и присуствују предавањима инжињера и роботичара Криса Меквина, који је радио за Националну ваздухопловну и свемирку администрацију (НАСА) и компанију „Спејс икс”.
– Када сам први пут видео Криса Меквина, нисам знао шта да га питам – кроз смех се присећа Владимир. – Највише ме је занимало како успева да се сналази у различитим областима науке и да буде упућен у њих. Рекао је да је тајна у стрпљењу, раду и мало срећи јер ништа неће „пасти с неба”.
Предавања су се тицала робота који су слати на Марс и Месец, као и о будућим мисијама НАСА и технологији која се при том користи.
С. Ковач