У Сремским Карловцима изучавају старе начине израде ношњи

То је прва од три радионице, на којим ће се полазници упознати с пет вештина потребних за израду народне ношње, а то су ткање, вез, плетење, израда накита и чипке. Реч је о пројекту партнерских организација из три државе – Културног центра „Младост” из Футога, Културног центра „Травно” из Загреба у Хрватској и Омладинске удруге „Аксиом” из Источног Сарајева у Босни и Херцеговини. 

„То је, заправо, пројекат међусобне сарадње трију организација кроз који оне желе да укажу на значај очувања културне баштине и техника израде народних ношњи, накита и оглавља“, каже директорка КЦ „Младост” Александра Рајак.

„Партнери су вишедеценијски сарадници на различитим пројектима. Кроз овај пројекат још желимо да утичемо на публику, у коју убрајамо најмлађе, младе, стручњаке и обичне грађане, и у њима пробудимо интерес и свест о вредности и потреби очувања тог вида културног наслеђа.“

Полазнике вештинама израде ношњи подучавају такозвани демонстратори. Међу њима је и етнолог-антрополог Иван Терзић, који каже да су радионице конципиране тако да пре подне учесници савладавају технику коју желе, а после подне се упознају с осталим.

„Пројектом је предвиђено да следећа радионица буде у фебруару у Босни и Херцеговини, а трећа у мају у Хрватској“, каже Иван Терзић, који је и координатор пројекта.

„Предвидели смо да се на свакој обрађује она техника која је најзаступљенија на ношњама из те државе, па се тако полазници на радионици која се одржава у Сремским Карловцима упознају с хекланим перлама, док ће у Босни учити како се оне стављају на подлогу, а у Хрватској с низањем на конац или најлон. Исти принцип смо применили и код одабира техника из осталих вештина.“

Дан отворених врата

У склопу пројекта предвиђено је да се јавности презентују резултати рада кроз својеврсну изложбу. У петак, 31. августа, од 10 до 18 сати у Еколошком центру је Дан отворених врата, када ће Карловчани, као и посетиоци из других места, моћи да виде израђене предмете, али и саме полазнике како стварају.

Осим обуке, из тог пројекта, који траје до краја следеће године, треба да проистекну андроид апликација за tinеjyеrе и мемори гејм за најмлађе, захваљујући којима ће они да се упознају с културним наслеђем свог народа. Дванаест ношњи један су од најважнијих резултата пројекта. Оне ће бити израђене током пројекта и приказане на изложбама у све три земље.

Терзић каже да се приликом избора ношњи које ће се израђивати на радионицама водило рачуна о томе да то буду оне на којима су највише примењене старе технике, као што је то случај с ношњом из Старог Влаха,  која потиче с краја 19. века, а какве културно-уметничка друштва углавном немају јер се одлучују за новије варијанте. Пројекат је, како каже Терзић, прилика да се оне врате у употребу.

Уз Терзића, демонстратори на радионици у Карловцима су и Сања Вишњић из КУД-а „Коловит” из Градишке и Винка Марековић из Посудионице и радионице народних ношњи из Загреба. Винки Марековић је то четврто учешће на европским пројектима који су усмерени на чување и афирмацију наслеђа.

„Мислим да су те радионице одлична прилика за упознавање других техника, и боја које су заступљене на ношњама“, каже Винка Марековић, и додаје да су технике у трима земљама врло сличне, али да су боје оно што их разликује.

„Осим тога, овде се и размењују искуства, што је у послу којим се бавимо од великог значаја.“      

З. Милосављевић

Пројекат „Развој културног и уметничког стваралаштва” реализовао је „Маркет ИТ Маркетинг анд ПР”, а суфинансиран је од Града Новог Сада.

Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.