U Sremskim Karlovcima izučavaju stare načine izrade nošnji

To je prva od tri radionice, na kojim će se polaznici upoznati s pet veština potrebnih za izradu narodne nošnje, a to su tkanje, vez, pletenje, izrada nakita i čipke. Reč je o projektu partnerskih organizacija iz tri države – Kulturnog centra „Mladost” iz Futoga, Kulturnog centra „Travno” iz Zagreba u Hrvatskoj i Omladinske udruge „Aksiom” iz Istočnog Sarajeva u Bosni i Hercegovini. 

„To je, zapravo, projekat međusobne saradnje triju organizacija kroz koji one žele da ukažu na značaj očuvanja kulturne baštine i tehnika izrade narodnih nošnji, nakita i oglavlja“, kaže direktorka KC „Mladost” Aleksandra Rajak.

„Partneri su višedecenijski saradnici na različitim projektima. Kroz ovaj projekat još želimo da utičemo na publiku, u koju ubrajamo najmlađe, mlade, stručnjake i obične građane, i u njima probudimo interes i svest o vrednosti i potrebi očuvanja tog vida kulturnog nasleđa.“

Polaznike veštinama izrade nošnji podučavaju takozvani demonstratori. Među njima je i etnolog-antropolog Ivan Terzić, koji kaže da su radionice koncipirane tako da pre podne učesnici savladavaju tehniku koju žele, a posle podne se upoznaju s ostalim.

„Projektom je predviđeno da sledeća radionica bude u februaru u Bosni i Hercegovini, a treća u maju u Hrvatskoj“, kaže Ivan Terzić, koji je i koordinator projekta.

„Predvideli smo da se na svakoj obrađuje ona tehnika koja je najzastupljenija na nošnjama iz te države, pa se tako polaznici na radionici koja se održava u Sremskim Karlovcima upoznaju s heklanim perlama, dok će u Bosni učiti kako se one stavljaju na podlogu, a u Hrvatskoj s nizanjem na konac ili najlon. Isti princip smo primenili i kod odabira tehnika iz ostalih veština.“

Dan otvorenih vrata

U sklopu projekta predviđeno je da se javnosti prezentuju rezultati rada kroz svojevrsnu izložbu. U petak, 31. avgusta, od 10 do 18 sati u Ekološkom centru je Dan otvorenih vrata, kada će Karlovčani, kao i posetioci iz drugih mesta, moći da vide izrađene predmete, ali i same polaznike kako stvaraju.

Osim obuke, iz tog projekta, koji traje do kraja sledeće godine, treba da proisteknu android aplikacija za tinejyere i memori gejm za najmlađe, zahvaljujući kojima će oni da se upoznaju s kulturnim nasleđem svog naroda. Dvanaest nošnji jedan su od najvažnijih rezultata projekta. One će biti izrađene tokom projekta i prikazane na izložbama u sve tri zemlje.

Terzić kaže da se prilikom izbora nošnji koje će se izrađivati na radionicama vodilo računa o tome da to budu one na kojima su najviše primenjene stare tehnike, kao što je to slučaj s nošnjom iz Starog Vlaha,  koja potiče s kraja 19. veka, a kakve kulturno-umetnička društva uglavnom nemaju jer se odlučuju za novije varijante. Projekat je, kako kaže Terzić, prilika da se one vrate u upotrebu.

Uz Terzića, demonstratori na radionici u Karlovcima su i Sanja Višnjić iz KUD-a „Kolovit” iz Gradiške i Vinka Mareković iz Posudionice i radionice narodnih nošnji iz Zagreba. Vinki Mareković je to četvrto učešće na evropskim projektima koji su usmereni na čuvanje i afirmaciju nasleđa.

„Mislim da su te radionice odlična prilika za upoznavanje drugih tehnika, i boja koje su zastupljene na nošnjama“, kaže Vinka Mareković, i dodaje da su tehnike u trima zemljama vrlo slične, ali da su boje ono što ih razlikuje.

„Osim toga, ovde se i razmenjuju iskustva, što je u poslu kojim se bavimo od velikog značaja.“      

Z. Milosavljević

Projekat „Razvoj kulturnog i umetničkog stvaralaštva” realizovao je „Market IT Marketing and PR”, a sufinansiran je od Grada Novog Sada.

Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.