У Основној школи „Иво Андрић” у Будисави све мање деце

Тренутно има око 260 ученика, али је почетком прошлог века, тадашња школа која је била при цркви, бројала свега 25 немачке деце. Срби и Мађари су почели да се школују у Будисави тек између два рата, а након Другог, назив школе био је „Моша Пијаде”, да би одлуком наставног већа 1993. године, преименована у „Иво Андрић” бројећи 420 ученика.

- Квалитет наставе нам је сигурно бољи баш зато што имамо мање деце у одељењима - каже директор школе Горан Срдић. - У мађарским одељењима имамо до десетак ученика и ту нам је скоро индивидуални рад. Имамо и неколико деце у инклузији и наставници више пажње посвећују њима, па успевају све да испрате у складу са својим могућностима.

Како нам се директор хвали, али и поноси, ђаци у његовој школи су мирни, сконцентрисани и заинтересовани за сарадњу. Како уме да се нашали, можда су и превише мирни. Доказ томе нам је и била нестварна тишина која нас је дочекала при уласку у школу. А када смо одлучили да завиримо у једну учионицу, имали смо шта и да видимо - неколико ђака мирно седи и чека своју учитељицу да се врати.

Зграда основне школе „Иво Андрић” почела је да се гради 1965, а завршена је годину дана касније. Од тада се у њу улаже у складу с могућностима и потребама, а како нам је директор Горан Срдић рекао, један од највећих планова је да се у априлу 2019. године прикључе на канализацију коју је Будисава недавно и добила.

- Било би добро да обновимо намештај у школи и да набавимо одговарајућу опрему за фискултурну салу - наводи наш саговорник још неке од планова како уложити у школу.

- Кад одемо на екскурзије, нашу децу сви хвале. Наравно да су мало и несташни, али не праве веће проблеме. Знате, ово је сеоска средина и очувале су се неке ствари. Рецимо, ауторитет наставника се још увек поштује - каже наш саговорник и додаје да је предност томе можда и чињеница што имају више мушког наставног кадра.

Хвалећи наставнике који су вредни и ангажовни и мимо редовних наставних активности, деца у Будисави имају могућност да тренирају одбојку, фудбал, кошарку, карате, да иду на хор, драмску секцију, еколошке радионице, ликовне колоније. Школа има и лепу сарадњу са локалним Риболовачким друштвом „Локвањ бели” те ђаци иду на пецање са својим старијим мештанима. Тако су и сви заједно 26. октобра прославили дан школе и „100 великих година” у спортској хали, припремивши приредбу и адекватне костиме.      

Л. Радловачки

Фото: С. Шушњевић