У Галерији матице српске трећина уметнина завештање грађана
Првобитно намењена за зграду Новосадске продуктне берзе (Берза), зграда Галерије Матице српске подигнута је 1926. године по пројекту архитекте Лазара Дунђерског.
Током Другог светског рата, у Берзи је било седиште тајне полиције Мађарске, да би од 1944. године она постала седиште Управе државне безбедности. Зграда Берзе прилагођена је потребама Галерије 1956. године, када је одлуком Града уступљена за смештај ликовног фонда Матице српске по пројекту архитекте Ивана Здравковића, а за посетиоце је отворена две године касније, а сала на другом спрату Галерије дограђена је 1992. године.
Историја Галерије Матице српске је богата. Основана је ван зграде у којој је данас – 1847. године у Будимпешти, у окриљу Матице српске, из чије збирке је Галерија и проистекла. Оснивање Српсконародне збирке било је предлог тадашњег секретара Матице српске Теодора Павловића, што је праћено позивом у новинама да сви „родољубиви грађани поклоне или повере на чување све оне предмете који доприносе обогаћивању народног духа и служе његовом културном напретку”. Укупан број уметничких дела те установе културе процењује се на 7.000, а трећину чине поклони и завештања људи који се могу назвати савременим меценама – током живота подржавали су уметнике и прикупљали уметничка дела, да би она након њихове смрти припала народу. У Галерији Матице српске, Трг галерија 1, налази се 58 поклон-збирки које носе имена својих дародаваца.
Д. Андулајевић