У футошком културном центру постављена највећа макета града у Србији

Како каже, макета представља одлично наставно средство јер обрађује наставне теме које деца уче у предшколском и школском узрасту из предмета Свет око нас, Познавање природе и Техничка култура, и у том својству је одобрена од Министарства просвете. Проверено је највећа такве врсте на Балкану, а све је рађено у размери 1:87, зато што фабрике праве возове, шине и аутомобиле у тој размери, стога се и он морао прилагодити тој величини.

– Једина жеља ми је да обиђем што више градова и школа у нашој земљи и покажем деци шта се радом, знањем, креативношћу, упорношћу и стрпљивошћу може направити у животу јер ми је циљ да популаризујем те заборављене, праве вредности – рекао је Вујић. – Макета је била готова 2000. године и први пут је приказана у Пионирском граду Београду, а до 2012. је виђена у више од 70 основних школа у престоници. Од тада сам почео да обилазим и остале градове јер ми је жеља да обрадујем и децу у мањим местима, попут Футога или Ветерника, што, чини ми се, и успевам.

Како каже, за децу у Футогу је виђење тако нечега било прави спектакл. Нису могла појмити да је макета стварна, мислили су да сањају и да то што виде није стварно. Слично су реаговали и одрасли, који су остали потпуно очарани оним што су видели.

– Игра макетама је почела још у детињству, али озбиљним макетарством сам кренуо да се бавим у шестом разреду основне школе – каже чика Бора. – Почео сам да тренирам кошарку, али је кошаркашки терен увек био заузет, стога сам одлучио да направим себи један терен и тако је настала моја прва макета. Када сам видео да ми то одлично иде, запитао сам се зашто не бих направио макету једне кућице, па друге, затим је дошла и трећа, па солитер и мост, тако да је тај мој пут трајао 20 година и као крајњи продукт изнедрио сам нешто јединствено. Било ми је задовољство стварати тако нешто што ће симулирати објекте и жива бића у природи, нешто што има потпуни смисао и што краси мноштво детаља. Да попуним макете и направим једну велику, помогле су ми и ћерке. Када су кренуле у основну школу, мало сам прелистао уџбеник „Свет око нас” и дошли смо на идеју да макета може послужити у наставне сврхе и бити наставно средство помоћу којег би се могле обрађивати наставне теме.

Тако предшколци и прваци имају увид у то шта се све налази у граду, а шта у селу, док ђаци другог разреда могу учити о текућим и стајаћим водама, саобраћају и рељефу.

– За узраст трећег разреда имате утицај човека на животну средину, док су за четврти доступна сазнања о обновљивим и необновљивим изворима енергије, занимања људи и слично – каже наш саговорник. – Сем тога, направио сам и мали списак животних ситуација у којима се људи могу наћи и по њему сам правио објекте и неке друге ствари. Тако се на макети налази новосадска Катедрала, којој сам додао неке степенике и ту сам направио свадбу, затим имам и београдску Железничку станицу, која је сада претворена у Музеј железнице. На горњем нивоу макете је хотел „Југославија” из Земуна, бивши солитер Централног комитета, у којем је сада шопинг центар „Ушће”. Имам и гаражу за аутомобиле која се налази на Обилићевом венцу, а постоји и доста ствари које су плод моје маште, расположивог материјала и воље да се направи нешто корисно и лепо.

Макета ће красити Галерију Културног центра у Футогу до петка до 20 часова, након чега ће бити пресељена у ОШ „Марија Трандафил” у Ветернику у понедељак, и моћи ће да се погледа само тај дан до поподневних часова. То је 66. изложба, а чика Бора је посетио око 55 градова широм наше земље, од Пирота до најсевернијег Палића.       

Како је рекао Боривоје, фигурице на макети правио је сам, тако што је у олову, које лако може да се дуби, правио удубљења у облику људске фигуре, у која је уливао пластику с учвршћивачем, постављајући положај тела онакав какав жели. Затим их је обликовао скалпелом до најситнијих детаља, под великим увеличавајућим стаклом. На крају, када је задовољан изгледом, иде бојење. Што се тиче макетарског прибора, седамдесетих и осамдесетих година је у Београду било доста продавница у којима се могао купити. Тако су постојале табле од пластике величине великог А-4 формата, дебљине до два милиметра. На њима су већ били формирани облици црепа, фасаде, насипа и слично, стога је било потребно нацртати пројекат онога што се прави, пребацити га на ту таблу и направити жељене облике. Провидна фолија имитира прозорско стакло, док рекламни материјал из новина имитира завесе. Тако се све обликује, до најситнијих детаља.

И. Бакмаз

Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.