U futoškom kulturnom centru postavljena najveća maketa grada u Srbiji

Kako kaže, maketa predstavlja odlično nastavno sredstvo jer obrađuje nastavne teme koje deca uče u predškolskom i školskom uzrastu iz predmeta Svet oko nas, Poznavanje prirode i Tehnička kultura, i u tom svojstvu je odobrena od Ministarstva prosvete. Provereno je najveća takve vrste na Balkanu, a sve je rađeno u razmeri 1:87, zato što fabrike prave vozove, šine i automobile u toj razmeri, stoga se i on morao prilagoditi toj veličini.

– Jedina želja mi je da obiđem što više gradova i škola u našoj zemlji i pokažem deci šta se radom, znanjem, kreativnošću, upornošću i strpljivošću može napraviti u životu jer mi je cilj da popularizujem te zaboravljene, prave vrednosti – rekao je Vujić. – Maketa je bila gotova 2000. godine i prvi put je prikazana u Pionirskom gradu Beogradu, a do 2012. je viđena u više od 70 osnovnih škola u prestonici. Od tada sam počeo da obilazim i ostale gradove jer mi je želja da obradujem i decu u manjim mestima, poput Futoga ili Veternika, što, čini mi se, i uspevam.

Kako kaže, za decu u Futogu je viđenje tako nečega bilo pravi spektakl. Nisu mogla pojmiti da je maketa stvarna, mislili su da sanjaju i da to što vide nije stvarno. Slično su reagovali i odrasli, koji su ostali potpuno očarani onim što su videli.

– Igra maketama je počela još u detinjstvu, ali ozbiljnim maketarstvom sam krenuo da se bavim u šestom razredu osnovne škole – kaže čika Bora. – Počeo sam da treniram košarku, ali je košarkaški teren uvek bio zauzet, stoga sam odlučio da napravim sebi jedan teren i tako je nastala moja prva maketa. Kada sam video da mi to odlično ide, zapitao sam se zašto ne bih napravio maketu jedne kućice, pa druge, zatim je došla i treća, pa soliter i most, tako da je taj moj put trajao 20 godina i kao krajnji produkt iznedrio sam nešto jedinstveno. Bilo mi je zadovoljstvo stvarati tako nešto što će simulirati objekte i živa bića u prirodi, nešto što ima potpuni smisao i što krasi mnoštvo detalja. Da popunim makete i napravim jednu veliku, pomogle su mi i ćerke. Kada su krenule u osnovnu školu, malo sam prelistao udžbenik „Svet oko nas” i došli smo na ideju da maketa može poslužiti u nastavne svrhe i biti nastavno sredstvo pomoću kojeg bi se mogle obrađivati nastavne teme.

Tako predškolci i prvaci imaju uvid u to šta se sve nalazi u gradu, a šta u selu, dok đaci drugog razreda mogu učiti o tekućim i stajaćim vodama, saobraćaju i reljefu.

– Za uzrast trećeg razreda imate uticaj čoveka na životnu sredinu, dok su za četvrti dostupna saznanja o obnovljivim i neobnovljivim izvorima energije, zanimanja ljudi i slično – kaže naš sagovornik. – Sem toga, napravio sam i mali spisak životnih situacija u kojima se ljudi mogu naći i po njemu sam pravio objekte i neke druge stvari. Tako se na maketi nalazi novosadska Katedrala, kojoj sam dodao neke stepenike i tu sam napravio svadbu, zatim imam i beogradsku Železničku stanicu, koja je sada pretvorena u Muzej železnice. Na gornjem nivou makete je hotel „Jugoslavija” iz Zemuna, bivši soliter Centralnog komiteta, u kojem je sada šoping centar „Ušće”. Imam i garažu za automobile koja se nalazi na Obilićevom vencu, a postoji i dosta stvari koje su plod moje mašte, raspoloživog materijala i volje da se napravi nešto korisno i lepo.

Maketa će krasiti Galeriju Kulturnog centra u Futogu do petka do 20 časova, nakon čega će biti preseljena u OŠ „Marija Trandafil” u Veterniku u ponedeljak, i moći će da se pogleda samo taj dan do popodnevnih časova. To je 66. izložba, a čika Bora je posetio oko 55 gradova širom naše zemlje, od Pirota do najsevernijeg Palića.       

Kako je rekao Borivoje, figurice na maketi pravio je sam, tako što je u olovu, koje lako može da se dubi, pravio udubljenja u obliku ljudske figure, u koja je ulivao plastiku s učvršćivačem, postavljajući položaj tela onakav kakav želi. Zatim ih je oblikovao skalpelom do najsitnijih detalja, pod velikim uveličavajućim staklom. Na kraju, kada je zadovoljan izgledom, ide bojenje. Što se tiče maketarskog pribora, sedamdesetih i osamdesetih godina je u Beogradu bilo dosta prodavnica u kojima se mogao kupiti. Tako su postojale table od plastike veličine velikog A-4 formata, debljine do dva milimetra. Na njima su već bili formirani oblici crepa, fasade, nasipa i slično, stoga je bilo potrebno nacrtati projekat onoga što se pravi, prebaciti ga na tu tablu i napraviti željene oblike. Providna folija imitira prozorsko staklo, dok reklamni materijal iz novina imitira zavese. Tako se sve oblikuje, do najsitnijih detalja.

I. Bakmaz

Projekat „Prigradska naselja – od osnivanja do budućnosti” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.