У Алмашком крају планирана обнова још 25 објеката
Конференција „Легати архитектуре“ одржана је у оквиру “Калеидоскопа културе“ од 6. до 8. септембра у Креативном дистрикту и том приликом су представљени архитектонски легати Европске престонице културе, као што су реконструкција фабрике свиле, обнова подграђа Петроварадинске тврђаве, пренамена највећег индустријког комплекса граду, али и заштита и уређеље Алмашког краја.
Представљена је и методологија која је коришћена приликом пренамене старих простора у Новом Саду, док су гости из земље и иностранства, из архитектонске бранше, који су радили, односно раде, на сличним пројектима; поделили своја искуства.
О значају пројекта урбанистичо-архитектонског уређења Алмашког краја, који заједнички финансирају Град Нови Сад и АП Војводина, говорио је члан Градског већа за културу Далибор Рожић. Он је подсетио да је просторно-културно-историјска целина Алмашки крај, на предлог Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, утврђена за културно добро одлуком Владе Србије 2019. године.
- Када треба показати и објаснити како је настајао Нови Сад, онда је то једина, последња и у највећем степену очувана целина, која нас у материјалном и амбијенталном смислу повезује са прошлим временима - истакао је Рожић. - Тај крај настао је између 1716. и 1718. године; када су се становници села Алмаш населили у непосредној близини.
Петроварадинског шанца. Подручје је било мочварно, испресецано барама и рукавцима. Првобитне улице, главни потези Алмашког краја, уочљиви су на мапи града из 1745. године, док су остале улице, које су биле уски пролази на острвима између главних потеза, формиране током 19. века века. У Алмашком крају су и два важна споменика културе: Православна црква Света три јерарха и седиште Матице српске.
До сада су обновљена три објекта у улицама Алмашка 5, Златне греде 10 и Златне греде 25, а планирана је обнова још 25 објеката.
- Међутим, да би целина била заштићена у потпуности, неопходно је обновити запуштену инфраструктуру и сачувати аутентични дух места кроз прикладну урбану опрему, уличну расвету, хортикултурно и партерно уређење - појаснио је Рожић. - Из тих разлога јавила се идеја о изради Пројекта урбанистичко-архитектонског уређеља Алмашког краја, који ће бити реализован на основу Споразума о заједничком инвестирању АПВ и Града Новог Сада. Реализацијом тог пројекта били би створени услови за оживљаваље богате нематеријалне традиције, за неупоредиво квалитетнији живот локалног становништва и за развој аутохтоне туристичке понуде Новог Сада.
На Панелу „Алмашки крај” такође су учествовали председник Друштва „Алмашани” Маријан Мајин и представник “Фаро мреже“ др Ангел Портолес Гóриз. Алмашки крај постао је део престижне “Фаро мреже“ Савета Европе, која окупља и повезује организације локалних заједница које културно наслеђе активно користе као потенцијал за развој својих средина и то чине уважавајући принципе Фаро конвенције – кровне европске конвенције о заштити културног наслеђа, коју је Република Србија ратификовала 2009. године.
С. Ковач