U Almaškom kraju planirana obnova još 25 objekata
Konferencija „Legati arhitekture“ održana je u okviru “Kaleidoskopa kulture“ od 6. do 8. septembra u Kreativnom distriktu i tom prilikom su predstavljeni arhitektonski legati Evropske prestonice kulture, kao što su rekonstrukcija fabrike svile, obnova podgrađa Petrovaradinske tvrđave, prenamena najvećeg industrijkog kompleksa gradu, ali i zaštita i uređelje Almaškog kraja.
Predstavljena je i metodologija koja je korišćena prilikom prenamene starih prostora u Novom Sadu, dok su gosti iz zemlje i inostranstva, iz arhitektonske branše, koji su radili, odnosno rade, na sličnim projektima; podelili svoja iskustva.
O značaju projekta urbanističo-arhitektonskog uređenja Almaškog kraja, koji zajednički finansiraju Grad Novi Sad i AP Vojvodina, govorio je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić. On je podsetio da je prostorno-kulturno-istorijska celina Almaški kraj, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, utvrđena za kulturno dobro odlukom Vlade Srbije 2019. godine.
- Kada treba pokazati i objasniti kako je nastajao Novi Sad, onda je to jedina, poslednja i u najvećem stepenu očuvana celina, koja nas u materijalnom i ambijentalnom smislu povezuje sa prošlim vremenima - istakao je Rožić. - Taj kraj nastao je između 1716. i 1718. godine; kada su se stanovnici sela Almaš naselili u neposrednoj blizini.
Petrovaradinskog šanca. Područje je bilo močvarno, ispresecano barama i rukavcima. Prvobitne ulice, glavni potezi Almaškog kraja, uočljivi su na mapi grada iz 1745. godine, dok su ostale ulice, koje su bile uski prolazi na ostrvima između glavnih poteza, formirane tokom 19. veka veka. U Almaškom kraju su i dva važna spomenika kulture: Pravoslavna crkva Sveta tri jerarha i sedište Matice srpske.
Do sada su obnovljena tri objekta u ulicama Almaška 5, Zlatne grede 10 i Zlatne grede 25, a planirana je obnova još 25 objekata.
- Međutim, da bi celina bila zaštićena u potpunosti, neophodno je obnoviti zapuštenu infrastrukturu i sačuvati autentični duh mesta kroz prikladnu urbanu opremu, uličnu rasvetu, hortikulturno i parterno uređenje - pojasnio je Rožić. - Iz tih razloga javila se ideja o izradi Projekta urbanističko-arhitektonskog uređelja Almaškog kraja, koji će biti realizovan na osnovu Sporazuma o zajedničkom investiranju APV i Grada Novog Sada. Realizacijom tog projekta bili bi stvoreni uslovi za oživljavalje bogate nematerijalne tradicije, za neuporedivo kvalitetniji život lokalnog stanovništva i za razvoj autohtone turističke ponude Novog Sada.
Na Panelu „Almaški kraj” takođe su učestvovali predsednik Društva „Almašani” Marijan Majin i predstavnik “Faro mreže“ dr Angel Portoles Góriz. Almaški kraj postao je deo prestižne “Faro mreže“ Saveta Evrope, koja okuplja i povezuje organizacije lokalnih zajednica koje kulturno nasleđe aktivno koriste kao potencijal za razvoj svojih sredina i to čine uvažavajući principe Faro konvencije – krovne evropske konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine.
S. Kovač