Трибина "Школа као сигурно место": Безбедност деце најпречи задатак
На трибини „Школа као сигурно место”, коју је организовала Мрежа организација за децу Србије – МОДС у сарадњи с „Плеј центром”, а коју је подржао Одсек за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду, представљени су резултати анкете о безбедности у школи, у којој је учествовало 100 деце.
Њихови одговори су се углавном односили на уређеност установе и школског дворишта, али су пожелели да нема омаловажавања и вређања међу вршњацима, те да наставници имају приснији однос с ученицима, да више брину о њима и да им помажу у решавању проблема.
Професорка Одсека за педагогију др Слађана Зуковић истакла је да је безбедност ученика у школи неостварива без учешћа родитеља и породице.
– Потребно је мотивисати родитеље да активно учествују са школом у васпитању деце – казала је др Слађана Зуковић. – Школа и наставници имају обавезу да поврате поверење родитеља, односно да их увере у то да су битна карика у васпитању деце и у школи. Да бисмо уопште могли говорити о партнерском односу школе и родитеља, одговорност мора бити подељена.
Она је истакла да је најважнији корак у процесу креирања школе као сигурног места – умрежавање професионалаца на различитим институционалним нивоима, као што су образовни, те систем социјалне заштите, здравствени систем, медији, високошколске институције у циљу превентивног деловања.
Директор Мреже организација за децу Србије Саша Стефановић укратко је представио оно што је урађено кроз пројекат „Јачање снага детета у превенцији заштите од насиља” и најавио кампању „Без насиља – школа као сигурно место”.
– Школа треба да буде сигурно место за сву децу, а трибине попут ове помажу да она то постане – казао је Стефановић. – Уколико желимо да остваримо циљеве које се односе на образовање деце, морамо почети од основе, односно да школа буде отворена, топла, сигурна, и да омогући свакоме да се развије у одговорну особу. Тек тада на ред долази образовање и усвајање информације, које је у сигурним условима лакше и лепше.
По Стефановићевом мишљењу, подршка је увек пресудна. Како је рекао, свако дете које је успело да се избори с тешким животним околностима, с насиљем којем је било изложено, имало је најмање једну подржавајућу одраслу особу која му је пружила руку и помогла да превазиђе кризне ситуације.
Подељена одговорност
Директорка „Плеј центра” у Новом Саду Катарина Мајкић истакла је да је одговорност на целој заједници и да је школа одговорна једнако као и породица приликом васпитања деце и младих. Она је закључила да, када је дете изложено породичном или вршњачком насиљу, родитељи, учитељи, наставници, социјални радници, комшије, тренери, вршњаци, могу бити ти који ће му омогућити да се носи с неповољним околностима и изазовима с којима се суочава.
– Важно је да с тим буду упознати чланови породице, али и сви они који су у окружењу детета, пре свега наставници у школи. Због тога је потребна обука да би имали „алате” који би им помогли у превазилажењу изазова – објаснио је Стефановић, и додао да наставници имају велику одговорност и треба да буду свесни тога да у сваком тренутку у неком од њих дете може да препозна особу која му може помоћи да се избори с насиљем које трпи, у породици, у школи, или да неће бити одбачено и осуђено.
Текст и фото: С. Ковач