Tribina "Škola kao sigurno mesto": Bezbednost dece najpreči zadatak

Njihovi odgovori su se uglavnom odnosili na  uređenost ustanove i školskog dvorišta, ali su poželeli da nema omalovažavanja i vređanja među vršnjacima, te da nastavnici imaju prisniji odnos s učenicima, da više brinu o njima i da im pomažu u rešavanju problema.

Profesorka Odseka za pedagogiju dr Slađana Zuković istakla je da je bezbednost učenika u školi neostvariva bez učešća roditelja i porodice.

– Potrebno je motivisati roditelje da aktivno učestvuju sa školom u vaspitanju dece – kazala je dr Slađana Zuković. – Škola i nastavnici imaju obavezu da povrate poverenje roditelja, odnosno da ih uvere u to da su bitna karika u vaspitanju dece i u školi. Da bismo uopšte mogli govoriti o partnerskom odnosu škole i roditelja, odgovornost mora biti podeljena.

Ona je istakla da je najvažniji korak u procesu kreiranja škole kao sigurnog mesta – umrežavanje profesionalaca na različitim institucionalnim nivoima, kao što su obrazovni, te sistem socijalne zaštite, zdravstveni sistem, mediji, visokoškolske institucije u cilju preventivnog delovanja.

Direktor Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović ukratko je predstavio ono što je urađeno kroz projekat „Jačanje snaga deteta u prevenciji zaštite od nasilja” i najavio kampanju „Bez nasilja – škola kao sigurno mesto”.

– Škola treba da bude sigurno mesto za svu decu, a tribine poput ove pomažu da ona to postane – kazao je Stefanović. – Ukoliko želimo da ostvarimo ciljeve koje se odnose na obrazovanje dece, moramo početi od osnove, odnosno da škola bude otvorena, topla, sigurna, i da omogući svakome da se razvije u odgovornu osobu. Tek tada na red dolazi obrazovanje i usvajanje informacije, koje je u sigurnim uslovima lakše i lepše.

Po Stefanovićevom mišljenju, podrška je uvek presudna. Kako je rekao, svako dete koje je uspelo da se izbori s teškim životnim okolnostima, s nasiljem kojem je bilo izloženo, imalo je najmanje jednu podržavajuću odraslu osobu koja mu je pružila ruku i pomogla da prevaziđe krizne situacije.

Podeljena odgovornost

Direktorka „Plej centra” u Novom Sadu Katarina Majkić istakla je da je odgovornost na celoj zajednici i da je škola odgovorna jednako kao i porodica prilikom vaspitanja dece i mladih. Ona je zaključila da, kada je dete izloženo porodičnom ili vršnjačkom nasilju, roditelji, učitelji, nastavnici, socijalni radnici, komšije, treneri, vršnjaci, mogu biti ti koji će mu omogućiti da se nosi s nepovoljnim okolnostima i izazovima s kojima se suočava.

– Važno je da s tim budu upoznati članovi porodice, ali i svi oni koji su u okruženju deteta, pre svega nastavnici u školi. Zbog toga je potrebna obuka da bi imali „alate” koji bi im pomogli u prevazilaženju izazova – objasnio je Stefanović, i dodao da nastavnici imaju veliku odgovornost i treba da budu svesni toga da u svakom trenutku u nekom od njih dete može da prepozna osobu koja mu može pomoći da se izbori s nasiljem koje trpi, u porodici, u školi, ili da neće biti odbačeno i osuđeno.

Tekst i foto: S. Kovač