ТЕМАТСКИ ПАРК НА САЈЛОВУ  Приказ седам миленијума живота крај Дунава

Наиме, Скупштина Новог Сада усвојила је план детаљне регулације за будући Археолошки парк уоквирен Булеваром Европе, Руменачким путем и Градским гробљем, на локалитету на којем су, између 2010. и 2012. године, током градње 3. и 4. деонице Булевара Европе, археолози градског Завода за заштиту споменика културе открили велики број налаза из скоро свих преисторијских и историјских епоха.

На недавно одржаној седници новосадског парламента, заменик градоначелника Срђан Кружевић изајвио је да не жели да лицититра када ће почети изградња Архелошког парка, али да се „сигурно неће чекати дуго”. Ово је још један у низу корака на путу који је започет почетком деценије, када су стручњаци Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, у сарадњи са градским урбанистима, започели планове о изградњи парка у којем би (пра)историја оживела у аутентичном амбијенту.

- Почевши од 2010. године, када смо приликом заштиних археолошких истраживања и ископавања пре изградње треће деонице Булевара Европе, пронашли овај локалитет, стручна служба Завода континуирано предлаже и залаже се за његово очување, заштиту и презентацију - каже за „Дневник” археолог конзерватор Душанка Веселинов, која је и водила истраживања.

Та истраживања показала су постојање великог и добро очуваног вишеслојног археолошког налазишта на више од 50 хектара, са остацима материјалне културе насељавања у континуитету од раног неолита и појаве земљорадње у Панонској низији, кроз све праисторисјке периоде, односно млађе камено, бакарно, бронзано и гвоздено доба, преко раних историјских, касно античких и раних средњовековних остатака, до позног средњег и новог века.

- Налазиште је веома значајно и представља изванредан простор на основу великог потенцијала археолошких налаза, величине, геоморфолошких карактеристика, положаја, окружења, велике густине археолошких објеката и богатог фонда покретних налаза. У некадашњим објектима дрвене и земљане архитектуре, грађених у техници плетера и лепа у складу с окружењем, пронађене су земунице, полуземунице, остаци надземних кућа са помоћним објектима и веома богат фонд употребних предмета, занатских производа, делова покућства, прилога у гробовима, статусних симбола. Они нам пружају изузетно значајне и драгоцене податке о начину и организацији живота на овом сјајном простору током седам миленијума - наводи Веселинов.

Крајњи циљ јесте да Археолошки парк омогући првенствено заштиту археолошког наслеђа, али и да образује и едукује, уз несумњив туристички потенцијал. У прилог томе иде и чињеница да ће се будући парк налазити на локацији на  старој високој обали Дунава, испод које су очувани остаци рита, забареног подручја, трстика и шумарака, који су станиште заштићених и строго заштићених врста од националног значаја, познатијој као „Бара код Авијатичарског насеља”. Све ово, како истиче Душанка Веселинов, чини архелошки пејзаж у којем су оснивана насеља у прошлости и омогућава квалитетну и слојевиту презентацију археолошког наслеђа и културног континуитета.

- До данас је на Сајлову ископавањима обухваћено 12.800 квадратних метара. Како на високој обали, тако и на некадашњим дунавским адама, истражено је и документовано 313 насеобинских и 28 гробних објеката – навела је археолог конзерватор новосадског Завода за заштиту споменика културе.

Што се тиче само плана Археолошког парка, он је замишљен као комплекс на око 12 хектара који ће чинити тематски парк у којем ће бити приказане ископине, реконструсиани објекти и археолошки налази, представљени тамо где су и пронађени. Поред тога, предвиђена је изградња и музеја са амфитеатром намењеном образовању, затим паркови и пратеће сервисне површине, укључујући и паркинге за аутомобиле и аутобусе. Цео комплекс биће изграђен на основу урбанистичко-архитектонског конкурса и услова Завода за заштиту споменика културе. Резултат би требало да очува и истакне културне вредности, као што су старина, реткост и континуитет, али и документарне, као што су историјске, научне и образовне.

Оно што се из плана детаљне регулације да видети, јесте да би посетиоце након што уђу у Архелошки парк, кроз њега водила пешачка стаза, окружена зенелилом које би постепено откривало посетиоцима поједине делове саме поставке. У тематском парку биле би приказане реконструкције арехолошких налаза и изграђен видиковац с ког би се могао видетио цео комплекс. Још један део чини очувани ритски амбијент као аутентично окружење и архелолошки пејзаж, у којем би било места и за „архебиолошке вртове“ у којима би се гајиле карактеристичне културе коришћене у животу заједница које су живеле на овом простору.

Светозар Крстић