Тема „Дневника”, Пријатељства градова не мере се удаљеношћу: Нови Сад и његових 11 побратима
Када је 7. априла 1964. године потписивао Повељу о братимљењу двају градова, председник Скупштине среза Нови Сад Младен Чомић вероватно није претпостављао да ће их 55 година након Модене, Нови Сад на списак градова-побратима додати још десет с три континента.
На бронзаној табли Градске куће тако су сада имена и кинеског Чангчуна, немачког Дортмунда, енглеског Норича, атинске општине Илијуполи, црногорске Будве, румунског Темишвара, руског Нижњег Новгорода, мађарског Печуја, белоруског Гомеља и мексичке Толуке.
Модена, град и провинција, ипак заузимају почасно место, не само по првенству већ и по томе што једна од најпознатијих улица у Новом Саду носи име свог италијанског побратима, а у Модени се један парк зове „Нови Сад“. И док је прву повељу с италијанске стране потписао председник Административне управе Провинције Модена, 20 година касније то пријатељство је учвршћено и продубљено Споразумом о даљој сарадњи провинције и града Модене и Новог Сада. Том приликом, 17. марта 1984. године, споразум су парафирали градоначелник Модене Марио дел Монте и председник новосадске Скупштине Здравко Мутин. Тренутно, два града сарађују у економској размени и пројектима, туризму, на комуналној инфраструктури, подизању капацитета општинске организације и управе, око културних програма и манифестација, у спорту и хуманитарној помоћи.
Требало је да прође 17 година да би 10. новембра 1981. године тадашњи председник Скупштине Новог Сада Јован Дејановић на листу градова-побратима својим потписом додао и кинески град Чангчун. У годинама кад је град добио Спенс, Мост Слободе, нову зграду Српског народног позоришта, ни пријатељство с готово 7.700 километара удаљеним градом у најмногољуднијој земљи света није деловало незамисливо. С Кинезима је Нови Сад тада успоставио сарадњу у екомонској размени и пројектима, образовним програмима, здравству и културним програмима и манифестацијама.
Богатство различитости
Као традиционално отворен град, чији су становници припадници 26 различитих националних заједница, Нови Сад свој идентитет заснива на богатству различитости, које је камен темељац његове историјске и културне баштине. Негујући односе сарадње не само с градовима у најближем окружењу, Нови Сад је током деценија успоставио и неговао пријатељске односе с бројним градовима у иностранству.
Само годину касније, први човек градске скупштине Бранислав Миндић потписао је споразум о братимљењу с градоначелником Дортмунда Гинтером Замтлебеом. С Дортмундом, који је с 1.145 километара ваздушне линије од Новог Сада, много ближи од Чангчуна, али и око 450 километара даљи од Модене, такође је успостављена сарадња у економији, здравству, образовању, спорту, туризму, култури, али и развоју локалне самоуправе. Пре две године, на 35. годишњицу братимљења, Нови Сад је у Дортмунду добио свој „плац“, односно трг.
Градоначелник Норича Давид Фулман и његов новосадски колега Влада Поповић ставили су своје потписе на побратимство двају градова 1989. године. Пријатељство градова удаљених 1.500 километара, недуго потом стављено је на најтежи тест – ратова у бившој Југославији, санкција и изолације – а из тога се развила богата сарадња на свим пољима, поготово хуманитарном. Тако су брачни пар Бекли, Дајана и Питер, на основу непрекидног хуманитарног рада у корист најугроженијих Новосађана, постали почасни грађани Новог Сада. То признање понела је и хуманитарка из Дортмунда Ханелоре Ламхе. Норич је пријатељство с Новим Садом овековечио у умањеној верзији Моста слободе, који носи име Пријатељства Новог Сада и премошћава реку Јер.
Након четири града-побратима које је Нови Сад стекао за време бивше СФРЈ, први следећи, након увођења вишестраначја, била је атинска општина Илијуполи. Повељу о братимљењу 28. маја 1994. године потписали су њен градоначелник Теодорс Георгакис и председник новосадског парламента Милорад Мирчић.
Две године касније, председници скупштина Будве и Новог Сада, Жарко Миковић и Ђуро Бајић, успоставили су побратимски однос између два града.
После девет година, односно 3. августа 2005, и Темишвар је постао братски град, најближи Новом Саду, са свега 120 километара ваздушне линије, што су озваничили градоначелници мр Георге Ћуханду и Маја Гојковић.
Осам месеци касније Маја Гојковић потписала је и братимљење с Њижњим Новгородом, док је супотписник био његов градоначелник Вадим Јевгенијевич Булавинов.
Нешто више од годину од тог догађаја, тадашњи градоначелник Игор Павличић и његов мађарски колега др Пава Жолт збратимили су Нови Сад и Печуј. Prеthodno је 2002. године потписан споразум о сарадњи та два града, које дели око 150 километара.
На новог побратима Нови Сад је чекао до 2013. године, када су председник Градског извршног комитета Гомеља Петр Алексејевич Кириченко и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић потврдили најблискије односе двају градова.
Две године касније, и 10.600 километара удаљена мексичка Толука придружила се побратимима Новог Сада. На тај документ потписе су ставили поново Милош Вучевић и градоначелник Толуке Браулио А. Алварез Хасо.
Светозар Крстић