Театар младих Мишоловка: Шопаловићи којих се ни Симовић не би постидео

Бројни су разлози за похвалу тих младих талената, међутим, требало би истаћи чињенице да су њихова увежбаност и припрема представе за кратко време досегле, може се рећи, савршенство, успевајући истовремено да привуку и упознају младу публику са српским класиком драмске књижевности.

“Мишоловка” кроз глуму развија личност деце и младих, који и овог пута, бавећи се текстом изузетне вредности, богате своје знање, те проширују видике у области историје, али и психологије. Припрема представе заправо је припрема за живот. Они нису само глумци који науче задати текст и одиграју улогу, него учествују буквално у свему – од физикалија, набавке костима, постављања опреме, до новца и маркетинга. А данас су, проучавајући поверени лик, потпуно ушли у животе, улоге и осећања људи који су живели у време Другог светског рата.

Сматрам да би требало познавати историју и да је сасвим природно имати свест о томе какви су се ужаси догодили током Другог светског рата, потврђује један од глумаца у представи Матеја Карделис (19).

Данас, како додаје, живимо слободно.

Млад сам, излазим, не размишљам... А мој прадеда је можда морао да бежи, можда су убили неког његовог, можда је морао да одлучи о нечему што је допринело томе да ја данас будем жив. Мени је конкретно значајно питање уметности у представи. Глумци су, као и ми у “Мишоловки”, група људи вођена љубављу. Они у ратним околностима долазе да развеселе народ, управо као ми, који усред пандемије, на отвореном и температури “плус 40” вежбамо и изведемо представу, а публика дође то да погледа и подржи нас, уместо да седи затворена у климатизованим становима и кућама, уз ријалити програме. Не знам да ли у било којој професији, осим глуме, постоје толика љубав, посвећеност и ентузијазам. Без тога не бисмо ни ми постојали, поручује Матеја.  

Због великог интересовања, представа „Путујуће позориште Шопаловић“ ће поново бити изведена у недељу и понедељак, 5. и 6. јула, од 20.30 часова у дворишту Архива Војводине, Жарка Васиљевића 2а.

Улаз се не наплаћује, али због ограниченог броја места и прописаних мера опреза, потребно је резервисати улазнице, што је могуће учинити слањем поруке у инбокс „Фејсбук“ странице „Театар младих Мишоловка“. У поруци је потребно назначити име и презиме, број места за резервацију и дан доласка (недеља или понедељак). На улазу ће се налазити донаторска кутија за новац којим ће посетиоци према својим могућностима одредити цену улазнице.

То је уједно помоћ и подршка Театру младих „Мишоловка“, који још нема свој простор, те се сусрети и припреме представа одржавају у дворишту Архива Војводине и просторијама Високе школе струковних студија за образовање васпитача.

Театар младих “Мишоловка” јединствен је и по томе што публика не очекује превише од деце и младих, а на крају бива фасцинирана озбиљном и квалитетном представом.

Иако дело говори о периоду Другог светског рата, сматрам да је реч о једном свевременском тексту, а изучавање историје има смисла само уколико то можемо применити и на садашњост, истиче осамнаестогодишња Емилија Васовић.

У представи, каже, игра Симку у чијем лику нема толико мрака у поређењу са осталима, који су отворено притиснути бригом и тугом.

У њеном лику много је дуалности – с једне стране је пуна живота, можда би волела да се придружи тој глумачкој трупи, али мрачна средина је с друге стране зауставља. Током целе представе она је у црнини, а на крају се појављује у белој хаљини. Она је тада срећна јер је онај кога воли ослобођен, док су глумци у црнини, ожалошћени због убијеног колеге. Ипак, одлазе уз речи “Идемо даље...”. Све се може протумачити и као симбол наде да се живот није зауставио и да нада увек постоји, истиче Емилија.

Б. Павковић