Teatar mladih Mišolovka: Šopalovići kojih se ni Simović ne bi postideo

Brojni su razlozi za pohvalu tih mladih talenata, međutim, trebalo bi istaći činjenice da su njihova uvežbanost i priprema predstave za kratko vreme dosegle, može se reći, savršenstvo, uspevajući istovremeno da privuku i upoznaju mladu publiku sa srpskim klasikom dramske književnosti.

“Mišolovka” kroz glumu razvija ličnost dece i mladih, koji i ovog puta, baveći se tekstom izuzetne vrednosti, bogate svoje znanje, te proširuju vidike u oblasti istorije, ali i psihologije. Priprema predstave zapravo je priprema za život. Oni nisu samo glumci koji nauče zadati tekst i odigraju ulogu, nego učestvuju bukvalno u svemu – od fizikalija, nabavke kostima, postavljanja opreme, do novca i marketinga. A danas su, proučavajući povereni lik, potpuno ušli u živote, uloge i osećanja ljudi koji su živeli u vreme Drugog svetskog rata.

Smatram da bi trebalo poznavati istoriju i da je sasvim prirodno imati svest o tome kakvi su se užasi dogodili tokom Drugog svetskog rata, potvrđuje jedan od glumaca u predstavi Mateja Kardelis (19).

Danas, kako dodaje, živimo slobodno.

Mlad sam, izlazim, ne razmišljam... A moj pradeda je možda morao da beži, možda su ubili nekog njegovog, možda je morao da odluči o nečemu što je doprinelo tome da ja danas budem živ. Meni je konkretno značajno pitanje umetnosti u predstavi. Glumci su, kao i mi u “Mišolovki”, grupa ljudi vođena ljubavlju. Oni u ratnim okolnostima dolaze da razvesele narod, upravo kao mi, koji usred pandemije, na otvorenom i temperaturi “plus 40” vežbamo i izvedemo predstavu, a publika dođe to da pogleda i podrži nas, umesto da sedi zatvorena u klimatizovanim stanovima i kućama, uz rijaliti programe. Ne znam da li u bilo kojoj profesiji, osim glume, postoje tolika ljubav, posvećenost i entuzijazam. Bez toga ne bismo ni mi postojali, poručuje Mateja.  

Zbog velikog interesovanja, predstava „Putujuće pozorište Šopalović“ će ponovo biti izvedena u nedelju i ponedeljak, 5. i 6. jula, od 20.30 časova u dvorištu Arhiva Vojvodine, Žarka Vasiljevića 2a.

Ulaz se ne naplaćuje, ali zbog ograničenog broja mesta i propisanih mera opreza, potrebno je rezervisati ulaznice, što je moguće učiniti slanjem poruke u inboks „Fejsbuk“ stranice „Teatar mladih Mišolovka“. U poruci je potrebno naznačiti ime i prezime, broj mesta za rezervaciju i dan dolaska (nedelja ili ponedeljak). Na ulazu će se nalaziti donatorska kutija za novac kojim će posetioci prema svojim mogućnostima odrediti cenu ulaznice.

To je ujedno pomoć i podrška Teatru mladih „Mišolovka“, koji još nema svoj prostor, te se susreti i pripreme predstava održavaju u dvorištu Arhiva Vojvodine i prostorijama Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.

Teatar mladih “Mišolovka” jedinstven je i po tome što publika ne očekuje previše od dece i mladih, a na kraju biva fascinirana ozbiljnom i kvalitetnom predstavom.

Iako delo govori o periodu Drugog svetskog rata, smatram da je reč o jednom svevremenskom tekstu, a izučavanje istorije ima smisla samo ukoliko to možemo primeniti i na sadašnjost, ističe osamnaestogodišnja Emilija Vasović.

U predstavi, kaže, igra Simku u čijem liku nema toliko mraka u poređenju sa ostalima, koji su otvoreno pritisnuti brigom i tugom.

U njenom liku mnogo je dualnosti – s jedne strane je puna života, možda bi volela da se pridruži toj glumačkoj trupi, ali mračna sredina je s druge strane zaustavlja. Tokom cele predstave ona je u crnini, a na kraju se pojavljuje u beloj haljini. Ona je tada srećna jer je onaj koga voli oslobođen, dok su glumci u crnini, ožalošćeni zbog ubijenog kolege. Ipak, odlaze uz reči “Idemo dalje...”. Sve se može protumačiti i kao simbol nade da se život nije zaustavio i da nada uvek postoji, ističe Emilija.

B. Pavković