Театар младих "Мишоловка" још мало у деценији постојања

Њихова остварења публика неће видети у неком од три новосадска позоришта, већ у потпуно неуобичајеном, самим тим и егзотичном амбијенту културних институција, попут Спомен-збирке Павла Бељанског или Архива Војводине, где се управо због тога преплићу прошлост и садашњост. „Мишоловка” није класично позориште, међутим, формирање позоришне публике једна је од идеја њиховог деловања.

– Нама није циљ „прављење” глумаца, а представу на крају сезоне назовемо јавним часом – истиче драмски педагог и један од оснивача „Мишоловке” Ибро Сакић. – Важан нам је, заправо, процес и шта сваки појединац у њему добија, како расте и развија се, како се његово мишљење формира на основу тема које заједно изаберемо. Наши чланови увелико имају формиран укус. Они утичу на своје окружење, а по природи ствари, њихова генерација ће пре доћи да гледа њих него професионалне глумце.

Ипак, због енергије, залагања и остварења на крају, све што деца и млади из „Мишоловке” дају од себе, публика ће са сигурношћу тврдити да је реч о професионалним глумцима. Поред представа „Шест портрета Павла Бељанског” у Спомен-збирци Павла Бељанског и „Путујуће позориште Шопаловић”, која почиње сценом на Рибљој пијаци, а касније прелази у двориште Архива Војводине, амбијентима чија атмосфера публику преноси у давне епохе, у избору тема њихових остварења изузетно је значајан мотив свевременог.

Таква је представа „Ана”, по мотивима „Дневника Ане Франк”, а у најновијем остварењу „Буђење пролећа” свевремено напросто вришти. Најстарија група Театра младих „Мишоловка” је у анонимној анкети навела своје највеће проблеме, потом проблеме њиховог окружења, а онда и друштва, на основу чега је утврђено да је реч о темама сексуалности, менталног здравља младих и њихове (не)комуникације са одраслима. Све је обухваћено у делу Франка Ведекинда „Буђење пролећа” из 1891. године, чија је актуелност и данас невероватна.

Представа „Буђење пролећа” биће изведена у суботу, 1. априла, од 17 часова у Културном центру Новог Сада. Улаз је бесплатан, али место је потребно резервисати путем Фејсбук странице „Театар младих Мишоловка”.

Кад је реч о будућим активностима, у сарадњи са Спомен-збирком Павла Бељанског, током маја ће, у оквиру манифестације „Музеји за 10” и „Европске ноћи музеја”, у три дана бити изведене три представе – „Шест портрета Павла Бељанског”, „У огледалу муза” и „Боеми са Монпарнаса”. У оквиру јавног часа, две најмлађе групе припремају „Бајке народа света” и својеврсно играње поезије, а tinejyerska група представу по мотивима из Чеховљевих приповедака.

– Застрашујућа је чињеница да су то и данас на неки начин табу-теме –  потврђује Сакић. – И поред свих разговора, млади су у смислу едукације ипак у највећој мери препуштени себи и интернету. У представи „Буђење пролећа”, поред те чињенице, имамо и вршњачко насиље, малолетничку трудноћу и самоубиство tinejyera. Представу „Ана” радили смо са децом која су њених година. Било нам је важно да се повежу с причом и њеним ликом, али изнад свега да то повежу и на личном нивоу. Ана Франк улази у пубертет, баш као и они, мењају се тело и ум. Желели смо да повучемо паралеле с тим ко је данас Ана Франк. Закључили смо да и данас постоје неке „Ане”, које пролазе кроз сличне ситуације. Нажалост, паралелу представља рат у Украјини, а можемо за пример узети и децу-мигранте... Не можемо да замислимо шта се тој деци догађа.

Након једног играња „Буђења пролећа”, неко је из публике питао: „Зашто тако тешке теме?”

– Као да сам знао, три дана пред извођење представе излистао сам наслове са разних портала: „Девојчица скочила са првог спрата због лоших оцена”, измакли столицу наставници, насиље у породици..., пуне су новине таквих података буквално на дневном нивоу. Не можемо много да учинимо, осим да подсетимо публику на то колико је важан разговор, који је ослобађајући и може много тога да промени – закључује Ибро Сакић.

Б. Павковић