Teatar mladih "Mišolovka" još malo u deceniji postojanja

Njihova ostvarenja publika neće videti u nekom od tri novosadska pozorišta, već u potpuno neuobičajenom, samim tim i egzotičnom ambijentu kulturnih institucija, poput Spomen-zbirke Pavla Beljanskog ili Arhiva Vojvodine, gde se upravo zbog toga prepliću prošlost i sadašnjost. „Mišolovka” nije klasično pozorište, međutim, formiranje pozorišne publike jedna je od ideja njihovog delovanja.

– Nama nije cilj „pravljenje” glumaca, a predstavu na kraju sezone nazovemo javnim časom – ističe dramski pedagog i jedan od osnivača „Mišolovke” Ibro Sakić. – Važan nam je, zapravo, proces i šta svaki pojedinac u njemu dobija, kako raste i razvija se, kako se njegovo mišljenje formira na osnovu tema koje zajedno izaberemo. Naši članovi uveliko imaju formiran ukus. Oni utiču na svoje okruženje, a po prirodi stvari, njihova generacija će pre doći da gleda njih nego profesionalne glumce.

Ipak, zbog energije, zalaganja i ostvarenja na kraju, sve što deca i mladi iz „Mišolovke” daju od sebe, publika će sa sigurnošću tvrditi da je reč o profesionalnim glumcima. Pored predstava „Šest portreta Pavla Beljanskog” u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i „Putujuće pozorište Šopalović”, koja počinje scenom na Ribljoj pijaci, a kasnije prelazi u dvorište Arhiva Vojvodine, ambijentima čija atmosfera publiku prenosi u davne epohe, u izboru tema njihovih ostvarenja izuzetno je značajan motiv svevremenog.

Takva je predstava „Ana”, po motivima „Dnevnika Ane Frank”, a u najnovijem ostvarenju „Buđenje proleća” svevremeno naprosto vrišti. Najstarija grupa Teatra mladih „Mišolovka” je u anonimnoj anketi navela svoje najveće probleme, potom probleme njihovog okruženja, a onda i društva, na osnovu čega je utvrđeno da je reč o temama seksualnosti, mentalnog zdravlja mladih i njihove (ne)komunikacije sa odraslima. Sve je obuhvaćeno u delu Franka Vedekinda „Buđenje proleća” iz 1891. godine, čija je aktuelnost i danas neverovatna.

Predstava „Buđenje proleća” biće izvedena u subotu, 1. aprila, od 17 časova u Kulturnom centru Novog Sada. Ulaz je besplatan, ali mesto je potrebno rezervisati putem Fejsbuk stranice „Teatar mladih Mišolovka”.

Kad je reč o budućim aktivnostima, u saradnji sa Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog, tokom maja će, u okviru manifestacije „Muzeji za 10” i „Evropske noći muzeja”, u tri dana biti izvedene tri predstave – „Šest portreta Pavla Beljanskog”, „U ogledalu muza” i „Boemi sa Monparnasa”. U okviru javnog časa, dve najmlađe grupe pripremaju „Bajke naroda sveta” i svojevrsno igranje poezije, a tinejyerska grupa predstavu po motivima iz Čehovljevih pripovedaka.

– Zastrašujuća je činjenica da su to i danas na neki način tabu-teme –  potvrđuje Sakić. – I pored svih razgovora, mladi su u smislu edukacije ipak u najvećoj meri prepušteni sebi i internetu. U predstavi „Buđenje proleća”, pored te činjenice, imamo i vršnjačko nasilje, maloletničku trudnoću i samoubistvo tinejyera. Predstavu „Ana” radili smo sa decom koja su njenih godina. Bilo nam je važno da se povežu s pričom i njenim likom, ali iznad svega da to povežu i na ličnom nivou. Ana Frank ulazi u pubertet, baš kao i oni, menjaju se telo i um. Želeli smo da povučemo paralele s tim ko je danas Ana Frank. Zaključili smo da i danas postoje neke „Ane”, koje prolaze kroz slične situacije. Nažalost, paralelu predstavlja rat u Ukrajini, a možemo za primer uzeti i decu-migrante... Ne možemo da zamislimo šta se toj deci događa.

Nakon jednog igranja „Buđenja proleća”, neko je iz publike pitao: „Zašto tako teške teme?”

– Kao da sam znao, tri dana pred izvođenje predstave izlistao sam naslove sa raznih portala: „Devojčica skočila sa prvog sprata zbog loših ocena”, izmakli stolicu nastavnici, nasilje u porodici..., pune su novine takvih podataka bukvalno na dnevnom nivou. Ne možemo mnogo da učinimo, osim da podsetimo publiku na to koliko je važan razgovor, koji je oslobađajući i može mnogo toga da promeni – zaključuje Ibro Sakić.

B. Pavković