Сузе госпође Ламхе

град подно Петроварадинске тврђаве апсолутно доживљава као свој. Тако је било и данас, када је за њу шеф кабинета градоначелника Александар Петровић приредио свечани пријем у Градској кући.

Пошто су срдачно разменили поклоне, при чему је Ханелоре објаснила да је из Дортмунда, уз обавезне поздраве њиховог градоначелника новосадском, донела и статуу носорога, својеврстан симбол тог немачког града, уследило је и подсећање на почетак пријатељства.

– Дортмунд и Нови Сад су побратими од 1982. године, и то пријатељство се из године у годину учвршћује, а уз брачни пар Бекли из Норича, госпођа Ламхе је наш најчешћи гост – поносно је истакао Петровић, нагласивши да се њена приврженост граду нарочито показала у време 78 дана НАТО агресије, када је несебично сакупљала хуманитарну помоћ, а потом учествовала у допремању потрепштина за штићенике Дома за децу ометену у развоју у Ветернику.

Емотивно прихвативши поруку да ће је Нови Сад и Новосађани увек чекати раширених руку и отвореног срца, Ханелоре Ламхе није могла, а свакако ни желела, да сакрије емоције те је сузних очију описала како је „све почело”.



– Сваки дан сам у време бомбардовања ваше земље одлазила пред једну цркву у Дортмунду с транаспарентом који је представљао штићенике Дома у Ветернику, уз поруку „И овој деци је потребна помоћ” – евоцирала је успомене гђа Ламхе. – Многи су ме презирали, неки називали „комунистом”, али када ми је пришла пасторка цркве, загрлила ме и пружила подршку, сваким даном повећавао се број становника Дортмунда који су били спремни да приложе хуманитарну помоћ.



Здравствене тегобе учиниле су да Ханелори Ламхе, услед ампутације потколенице, кретање буде отежано, пошто је везана за инвалидска колица, али та чињеница ништа није променила у њеној доброти и вољи за помоћ онима којима је то неопходно. Зато Нови Сад воли, цени и поштује госпођу Ламхе.



С. Савић