Сунчан и топао првомајски уранак у знаку забаве (фото)

Екипа “Дневника” је обишла нека од најпознатијих места која грађани највише воле да посећују, када је прослава 1. маја у питању, али на самом почетку нашег пута, зауставили смо се испред пункта за вакцинацију на Новосадском сајму, јер је колона људи који чекају да се вакцинишу досезала до продавнице играчака, и још мало даље.

- Добио сам позив од е - Управе да данас дођем на сајам да примим другу дозу “Фајзера” - каже нам суграђанин Милош Думонић. - После овога идем кући јер су сви моји отишли већ у Турију да славе. Размишљао сам да ли да дођем данас овде, али када сам већ добио позив, одлучио сам ипак да дођем и завршим са вакцинацијом.

Тако смо сазнали да је данас велики број грађана заказан за вакцинацију другом дозом “Фајзер” вакцине, те су неки поранили како би што пре завршили са процесом имунизације и запутили се на планирано славље.

-  Чекам од 10 сати и надам се да ћу завршити све до 11, јер сам се тада договорила са екипом да ме покупи и да идемо на викендицу код другара да роштиљамо - каже нам суграђанка која је желела да остане анонимна. - Прво се морамо заштити од коронавируса, па онда све остало. Надам се да ћемо се данас супер провести.

Са сајма је наша екипа кренула правац Каменички парк, јер је он синоним за првомајске празнике, међутим ове године, ситуација је доста другачија. У парку је било излетника, који су углавном изашли у породичну шетњу или кратак пикник, јер живе у близини, а нису планирали за празнике да се залећу у неке дуже авантуре. На самом улазу у парк, две породице са малом децом су се организовале где ће се сместити, али имали су проблем јер су понели месо за роштиљање, али у Каменичком парку је ове године забрањено паљење ватре на било ком месту у парку.

- Обишли смо целу Фрушку гору, од Раковца до друге стране и нисмо могли нигде да нађемо место, све је пуно и сви ложе - пожалила нам се Маја Шумар. - Још смо и платили карту за дозволу за ложење на Фрушкој гори, али смо морали да се вратимо у Сремску Каменицу јер ту живимо и сад размишљамо можда да одемо до Официрца. Надам се да ћемо успети негде да се сместимо и остваримо све оно што смо планирали, те да ћемо прославити 1. мај онако како традиција налаже, уз месо и добру забаву.

Недалеко од њих, три четрнаестогодишње другарице из Новог Сада су планирале да дођу баш у Каменички парк, јер је близу од центра Новог Сада и може брзо да се стигне пешке.

- Природа је овде лепа, па смо довели куцу мало да се истрчи, а ми ћемо да уживамо у природном окружењу, далеко од бетона - прича Марта Шеварлић - Нејкебауер. - Чули смо да не сме ватра да се ложи, па смо спремиле сендвиче, грицкалице и сокове да не останемо гладне. Ништа посебно нисмо планирали, само смо желели да данашњи дан проведемо у природном окружењу, а  пошто нема ни пуно посетилаца у парку, мир је и тишина. Једноставно уживање.

Након Каменичког парка, екипа “Дневника” се запутила према Фрушкој гори, која је можда и главни домаћин првомајских празника. Желели смо да се уверимо да је горе отишао велики број људи да се весели и ужива у данашњем летњем дану, јер је температура ваздуха у поподневним сатима достизала 25 степени Целзијуса.

- Човече, ви радите, а ја не - дочекао нас је речима на Бранковцу Славко Субић, док је окретао месо на роштиљу да не загори. - Планирам сваке године за 1. мај са породицом да дођем овде и сваки пут “убодемо” исто место. Волимо у природи да се опустимо, провеселимо и одморимо. 

Недалеко од Славка, група младића и девојака су још од Великог петка на Бранковцу, кажу да су из Батајнице, али сваке године долазе да прославе празник рада баш на том месту, јер им се много свиђа окружење Фрушке горе.

Прво тренинг, па онда забава

Током нашег обиласка за 1. мај, срели смо и неколико младића који вредно вежбају на справама у теретани на отвореном, која се налази на шеталишту Кеја, преко пута ВК “Данубиус”. Питали смо их зашто нису негде у природи и не славе првомајске празнике. 

- Прво смо желели да одрадимо тренинг, здравље је на првом месту - каже нам Радомир Чваркић. - Свакако смо после планирали да идемо, свако са својим друштвом. Конкретно, ја ћу ићи у неки ресторан на клопу, а другар ће са својом екипом код пријатеља у двориште. Нешто нам се не иде далеко.

- Има нас око петнаестак у екипи, а купили смо прасе тамо код нас у крају јер је то наша традиција, већ 15 година - искрен је Зоран Ћосић. - Супер је овде, природа је лепа, водимо рачуна да не остављамо ђубре после славља, а план нам је да и наредних година долазимо на Фрушку гору. Надамо се данас супер проводу.

Излетишта на Фрушкој гори заиста врве од живота и већ око поднева је било тешко наћи добро место за прославу. Док смо се спуштали са Бранковца, остављали смо за собом дивну слику породица са малом децом, које су правиле пикник на ливадама, лешкариле, а играле су се и разне спортске игре. Младе генерације су се веселиле уз гласну музику, док је мало дубље у шуми једна екипа повела и тамбураше да им свирају.

Када смо се спустили у град, посетили смо и Штранд, јер је данас званично почела 110. купалишна сезона, а улаз је бесплатан, те смо хтели да видимо да ли се 1. мај прославља и на најуређенијој градској плажи. Са капија главног улаза се могло видети да и Штранд живи: кафићи су релативно пуни, кабине отворене, а лежаљке расклопљене. На плажи су поједини хватали сунца, тонирајући своју кожу у бронзану боју, а најмлађи нису могли да одоле, те су се и брчкали у хладњикавом Дунаву.

- Овде сам некако навикао да долазим чим крене лепше време, а пошто сам старији човек, све ми је друго далеко - рекао је деда Миша. - Био 1. мај или не, волим Дунав и највише уживам када сам на обали. Тако да ћу данашњи дан провести управо ту и мени довољно за срећу.

У повратку у нашу редакцију, могли смо да приметимо да су новосадски коловози скоро празни, гужви и застоја нема око поднева, а један Новосађанин нам шаљиво добацује: “Одавно није било овако празно у граду, сад можеш возити и рели”.

Све у свему, данашњи празник и летња температура су на тренутак уклониле тензију, страх и нервозу које је изазвала пандемија коронавируса и чинило се бар овај један дан да та пошаст као да никада није ни постојала.

И. Бакмаз