Sunčan i topao prvomajski uranak u znaku zabave (foto)

Ekipa “Dnevnika” je obišla neka od najpoznatijih mesta koja građani najviše vole da posećuju, kada je proslava 1. maja u pitanju, ali na samom početku našeg puta, zaustavili smo se ispred punkta za vakcinaciju na Novosadskom sajmu, jer je kolona ljudi koji čekaju da se vakcinišu dosezala do prodavnice igračaka, i još malo dalje.

- Dobio sam poziv od e - Uprave da danas dođem na sajam da primim drugu dozu “Fajzera” - kaže nam sugrađanin Miloš Dumonić. - Posle ovoga idem kući jer su svi moji otišli već u Turiju da slave. Razmišljao sam da li da dođem danas ovde, ali kada sam već dobio poziv, odlučio sam ipak da dođem i završim sa vakcinacijom.

Tako smo saznali da je danas veliki broj građana zakazan za vakcinaciju drugom dozom “Fajzer” vakcine, te su neki poranili kako bi što pre završili sa procesom imunizacije i zaputili se na planirano slavlje.

-  Čekam od 10 sati i nadam se da ću završiti sve do 11, jer sam se tada dogovorila sa ekipom da me pokupi i da idemo na vikendicu kod drugara da roštiljamo - kaže nam sugrađanka koja je želela da ostane anonimna. - Prvo se moramo zaštiti od koronavirusa, pa onda sve ostalo. Nadam se da ćemo se danas super provesti.

Sa sajma je naša ekipa krenula pravac Kamenički park, jer je on sinonim za prvomajske praznike, međutim ove godine, situacija je dosta drugačija. U parku je bilo izletnika, koji su uglavnom izašli u porodičnu šetnju ili kratak piknik, jer žive u blizini, a nisu planirali za praznike da se zaleću u neke duže avanture. Na samom ulazu u park, dve porodice sa malom decom su se organizovale gde će se smestiti, ali imali su problem jer su poneli meso za roštiljanje, ali u Kameničkom parku je ove godine zabranjeno paljenje vatre na bilo kom mestu u parku.

- Obišli smo celu Frušku goru, od Rakovca do druge strane i nismo mogli nigde da nađemo mesto, sve je puno i svi lože - požalila nam se Maja Šumar. - Još smo i platili kartu za dozvolu za loženje na Fruškoj gori, ali smo morali da se vratimo u Sremsku Kamenicu jer tu živimo i sad razmišljamo možda da odemo do Oficirca. Nadam se da ćemo uspeti negde da se smestimo i ostvarimo sve ono što smo planirali, te da ćemo proslaviti 1. maj onako kako tradicija nalaže, uz meso i dobru zabavu.

Nedaleko od njih, tri četrnaestogodišnje drugarice iz Novog Sada su planirale da dođu baš u Kamenički park, jer je blizu od centra Novog Sada i može brzo da se stigne peške.

- Priroda je ovde lepa, pa smo doveli kucu malo da se istrči, a mi ćemo da uživamo u prirodnom okruženju, daleko od betona - priča Marta Ševarlić - Nejkebauer. - Čuli smo da ne sme vatra da se loži, pa smo spremile sendviče, grickalice i sokove da ne ostanemo gladne. Ništa posebno nismo planirali, samo smo želeli da današnji dan provedemo u prirodnom okruženju, a  pošto nema ni puno posetilaca u parku, mir je i tišina. Jednostavno uživanje.

Nakon Kameničkog parka, ekipa “Dnevnika” se zaputila prema Fruškoj gori, koja je možda i glavni domaćin prvomajskih praznika. Želeli smo da se uverimo da je gore otišao veliki broj ljudi da se veseli i uživa u današnjem letnjem danu, jer je temperatura vazduha u popodnevnim satima dostizala 25 stepeni Celzijusa.

- Čoveče, vi radite, a ja ne - dočekao nas je rečima na Brankovcu Slavko Subić, dok je okretao meso na roštilju da ne zagori. - Planiram svake godine za 1. maj sa porodicom da dođem ovde i svaki put “ubodemo” isto mesto. Volimo u prirodi da se opustimo, proveselimo i odmorimo. 

Nedaleko od Slavka, grupa mladića i devojaka su još od Velikog petka na Brankovcu, kažu da su iz Batajnice, ali svake godine dolaze da proslave praznik rada baš na tom mestu, jer im se mnogo sviđa okruženje Fruške gore.

Prvo trening, pa onda zabava

Tokom našeg obilaska za 1. maj, sreli smo i nekoliko mladića koji vredno vežbaju na spravama u teretani na otvorenom, koja se nalazi na šetalištu Keja, preko puta VK “Danubius”. Pitali smo ih zašto nisu negde u prirodi i ne slave prvomajske praznike. 

- Prvo smo želeli da odradimo trening, zdravlje je na prvom mestu - kaže nam Radomir Čvarkić. - Svakako smo posle planirali da idemo, svako sa svojim društvom. Konkretno, ja ću ići u neki restoran na klopu, a drugar će sa svojom ekipom kod prijatelja u dvorište. Nešto nam se ne ide daleko.

- Ima nas oko petnaestak u ekipi, a kupili smo prase tamo kod nas u kraju jer je to naša tradicija, već 15 godina - iskren je Zoran Ćosić. - Super je ovde, priroda je lepa, vodimo računa da ne ostavljamo đubre posle slavlja, a plan nam je da i narednih godina dolazimo na Frušku goru. Nadamo se danas super provodu.

Izletišta na Fruškoj gori zaista vrve od života i već oko podneva je bilo teško naći dobro mesto za proslavu. Dok smo se spuštali sa Brankovca, ostavljali smo za sobom divnu sliku porodica sa malom decom, koje su pravile piknik na livadama, leškarile, a igrale su se i razne sportske igre. Mlade generacije su se veselile uz glasnu muziku, dok je malo dublje u šumi jedna ekipa povela i tamburaše da im sviraju.

Kada smo se spustili u grad, posetili smo i Štrand, jer je danas zvanično počela 110. kupališna sezona, a ulaz je besplatan, te smo hteli da vidimo da li se 1. maj proslavlja i na najuređenijoj gradskoj plaži. Sa kapija glavnog ulaza se moglo videti da i Štrand živi: kafići su relativno puni, kabine otvorene, a ležaljke rasklopljene. Na plaži su pojedini hvatali sunca, tonirajući svoju kožu u bronzanu boju, a najmlađi nisu mogli da odole, te su se i brčkali u hladnjikavom Dunavu.

- Ovde sam nekako navikao da dolazim čim krene lepše vreme, a pošto sam stariji čovek, sve mi je drugo daleko - rekao je deda Miša. - Bio 1. maj ili ne, volim Dunav i najviše uživam kada sam na obali. Tako da ću današnji dan provesti upravo tu i meni dovoljno za sreću.

U povratku u našu redakciju, mogli smo da primetimo da su novosadski kolovozi skoro prazni, gužvi i zastoja nema oko podneva, a jedan Novosađanin nam šaljivo dobacuje: “Odavno nije bilo ovako prazno u gradu, sad možeš voziti i reli”.

Sve u svemu, današnji praznik i letnja temperatura su na trenutak uklonile tenziju, strah i nervozu koje je izazvala pandemija koronavirusa i činilo se bar ovaj jedan dan da ta pošast kao da nikada nije ni postojala.

I. Bakmaz