Суботњи разговори: О кафани
НОВИ САД: Друго издање „Суботњих разговора” одржано је у амфитеатру Архива Војводине. Овом приликом, кафанске приче размењивали су легендарни новосадски конобар Александар Ћурковић Дракац, власник бифеа „Бибињо” на Рибљој пијаци Драган Попов Бибињо, као и писац, хроничар Новог Сада и председник Новосадског клуба Зоран Кнежев.
- Замисао је да Новосађани, након јутарње набавке на Рибљој пијаци, сврате у комшијско двориште Архива Војводине и уз кафу и послужење размене животне приче. Управо онако како то, већ традиционално, раде када после пазара, одлазе на пиће и дружење, казала је организаторка догађаја Наташа Херор. – Разговарали смо о скривеном Новом Саду с људима који су га обликовали и стварали, и који то настављају да раде.
Сат квалитетног програма улепшао је почетак дана, како гледаоцима, тако и онима који су препричаним догађајима сведочили. Посетиоци су били у прилици да чују разне анегдоте из новосадских кафана и кафића, као и о настанку дневних журки у Новом Саду 1986. године.
- На првим суботњим разговорима гостовали су Миша Близанац и Зоран Бугарски Брица, који су говорили тамбурашкој страни Новог Сада – рекла је Наташа Херор. – Следеће године се надамо већем простору и самим тим и већој публици, а планирамо серију пролећних и јесењих разговора.
Након завршене Угоститељске школе у разреду чувеног професора Варге, Новосађанин Александар Ћурковић Дракац 35 година бавио се конобарством.
– Раније су конобари морали имати диплому угоститеља, па ко није стигао да се школује, полагао је курс у Беочину – објаснио је Дракац. – Све прве информације увек су знали бербери, ауто-механичари и конобари. Свега смо се нагледали, од раскида, веридби, преко изгубљеног свадбеног прстења, среће, до туге.
Како је казао, неиспричане кафанске приче постоје, али не дуго, јер се временом све сазна, па чак, уколико се нешто само помисли, нађе се неко ко ће и то чути.
Смисао одласка у кафану некада био је дружење. Није било мобилних апарата, већ само један фиксни телефон на шанку, а свака кафана имала је неко обележје које су гости остављали, па се увек знало где ко борави. Хроничар Новог Сада Зоран Кнежев казао је да су кафанске приче тема која нас све прожима и која произлази из свих нас.
– Кафана „Бибињо” има своју душу, а свако ко је прошао кроз њу је оставио делић своје – казао је власник „Бибиња”. – Од деведесетих година прошлог века па до данас није постојао градоначелник Новог Сада који није посетио кафану „Бибињо” на Рибљој пијаци.
Д. Андулајевић