Стара циглана у Петроварадину нашла нову намену: Пејнтбол партија као у кантер-страјку

Ипак, многи не знају шта се крије иза њених зидова. Пре четири године простор од око 10 хиљада квадратних метара некадашње фабрике користи Пејнтбол клуб „Зона адреналина“. Изгледом подсећа на порушене објекте у ратној зони на Блиском истоку што за играче представља посебан доживљај. Њима је на располагању огромна производна хала са „тунелима“ који су некада служили као пећи за печење цигала, заклони од цигала, бетонских и дрвених плоча, аутомобилских гума, и „специјални ефекти“ дима...

Ко се први пут сусретне с пејнтболом углавном има предрасуде. Делује им опасно или да је погодак испаљен из посебне пушке изузетно болан. Међутим, већ после прве партије обично промене мишљење и „навуку се“ на овај ипак екстремни спорт.

„Стандардна опрема за пејнтбол су комбинезони ради заштите од ударца и прљања, куглице у боји напуњене биоразградивом бојом које имитирају метке, маска без које је забрањено да се крочи на полигон, панцири за девојке или млађе као додатна заштита, а свака екипа носи прслуке различитих боја, јер се без њих лако побркају чланови екипа“, појашњава председник Пејнтбол клуба „Зона адреналина“ Душан Гакић. „Није потребно предходно искуство у руковању оружјем. Играчи се брзо и лако навикну на то како да прецизно нациљају противника и како да рукују пушкама. Куглице имају домет од 20 метара, па је идеалан погодак онај с 10 или 15 метара. Осим тога, с колегама се побринемо да сви поштују правила и да игра буде безбедна, па с горњег спрата хале “судимо” и упозоравамо играче.“

Посебна прослава рођендана

Душан Гакић каже да су најчешћи посетиоци студенти и средњошколци. Међутим, од недавно у понуди имају пејтбол за најмлађе, који се често одлучују да на овако посебан начин прославе рођендан са другарима.

„Од ове године одлучили смо да уведемо новину“, открива нам Душан.

„Набавили смо посебну опрему која је прилагођена деци од 8 до 14 година. Пушке су много слабије, а полигон је раван са гуменим заклонима како би деца у сваком тренутку била безбедна. Наравно увек су под будним оком мојим колега.“

За партију пејнтбола потребно је барем шест играча, по троје у екипи, а максимум је 24, односно дванаесторо у тиму. Највише учесника на пејнтбол терену у Петроварадину је било када су чланови Клуба „Зона адреналина“ позвали колеге из других клубова да дођу на дружење и да одиграју такозвани „биг гејм“ (велику игру). Тада су били подељени у две екипе, а свака је бројала чак 47 чланова. Дужина игре зависи од тога какву“мисију“ играчи изаберу: елиминацију противничких играча, разне начине освајања супарничке територије, ослобађање таоца...

„Најдуже трају партије елиминација, јер се дешава да остане по један играч из сваког табора који се по 15 минута вијају по полигону због величине терена“, прича Душан додајући да већина посетилаца бира да „избацује“ погођеног играча из супарничког табора, јер је једноставно, брзо и забавно, док, с друге стране, људи који се баве обезбеђењем или раде при МУП-у радо бирају тактичке игре.

„Чести гости су нам полазници курса за телохранитеље и чуваре који вежбају одбрану штићене особе, улазак и излазак из возила, а понекад укључе и мене као негативца, односно терористу да их вијам по терену, јер познајем сваки ћошак.“

Душан каже да је изненађен колико девојака се интересује и долази да игра пејнтбол. Дешавало се партију закаже женска екипа од 12 девојака, или парови па и девојке играју против својих момака. У том случају, како је запазио Душан, „момци углавном на крају кукају, јер, иако се каже да су жене нежнији пол када узму пушку у руке момцима се не пише добро“.

„Наравно много фирми попут „Гаспрома“, “Леви9”, „РТ-РК“ долазе на тимбилдинг“, каже Душан.

„Пејнтбол је одличан за то, јер је тимска игра у којој свако има неку улогу, као и у фирмама. Тада осмишљавамо „сценарије“ и делимо улоге које могу позитивно да делују на запослене. Тако за особу која у фирми важи за стидљиву и повучену личност додељујемо улогу лидера и мора да организује напад или одбрану, док шефове често ставимо у улогу таоца без оружја.“

До пре неколико година пејнтбол је била потпуна непознаница, каже Душан. Међутим, иако више није тако још увек многи имају предрасуда према овом екстремном спорту, односно сматрају да се лако могу зарадити повреде.

„Док се поштују правила и док се на партију гледа као на забаву до повреде не може доћи“, јасан је наш саговорник додајући да је кроз полигон прошло хиљаде људи, а било је само две или три повреде лаше повреде.

Силвиа Ковач