Stara ciglana u Petrovaradinu našla novu namenu: Pejntbol partija kao u kanter-strajku

Ipak, mnogi ne znaju šta se krije iza njenih zidova. Pre četiri godine prostor od oko 10 hiljada kvadratnih metara nekadašnje fabrike koristi Pejntbol klub „Zona adrenalina“. Izgledom podseća na porušene objekte u ratnoj zoni na Bliskom istoku što za igrače predstavlja poseban doživljaj. Njima je na raspolaganju ogromna proizvodna hala sa „tunelima“ koji su nekada služili kao peći za pečenje cigala, zakloni od cigala, betonskih i drvenih ploča, automobilskih guma, i „specijalni efekti“ dima...

Ko se prvi put susretne s pejntbolom uglavnom ima predrasude. Deluje im opasno ili da je pogodak ispaljen iz posebne puške izuzetno bolan. Međutim, već posle prve partije obično promene mišljenje i „navuku se“ na ovaj ipak ekstremni sport.

„Standardna oprema za pejntbol su kombinezoni radi zaštite od udarca i prljanja, kuglice u boji napunjene biorazgradivom bojom koje imitiraju metke, maska bez koje je zabranjeno da se kroči na poligon, panciri za devojke ili mlađe kao dodatna zaštita, a svaka ekipa nosi prsluke različitih boja, jer se bez njih lako pobrkaju članovi ekipa“, pojašnjava predsednik Pejntbol kluba „Zona adrenalina“ Dušan Gakić. „Nije potrebno predhodno iskustvo u rukovanju oružjem. Igrači se brzo i lako naviknu na to kako da precizno naciljaju protivnika i kako da rukuju puškama. Kuglice imaju domet od 20 metara, pa je idealan pogodak onaj s 10 ili 15 metara. Osim toga, s kolegama se pobrinemo da svi poštuju pravila i da igra bude bezbedna, pa s gornjeg sprata hale “sudimo” i upozoravamo igrače.“

Posebna proslava rođendana

Dušan Gakić kaže da su najčešći posetioci studenti i srednjoškolci. Međutim, od nedavno u ponudi imaju pejtbol za najmlađe, koji se često odlučuju da na ovako poseban način proslave rođendan sa drugarima.

„Od ove godine odlučili smo da uvedemo novinu“, otkriva nam Dušan.

„Nabavili smo posebnu opremu koja je prilagođena deci od 8 do 14 godina. Puške su mnogo slabije, a poligon je ravan sa gumenim zaklonima kako bi deca u svakom trenutku bila bezbedna. Naravno uvek su pod budnim okom mojim kolega.“

Za partiju pejntbola potrebno je barem šest igrača, po troje u ekipi, a maksimum je 24, odnosno dvanaestoro u timu. Najviše učesnika na pejntbol terenu u Petrovaradinu je bilo kada su članovi Kluba „Zona adrenalina“ pozvali kolege iz drugih klubova da dođu na druženje i da odigraju takozvani „big gejm“ (veliku igru). Tada su bili podeljeni u dve ekipe, a svaka je brojala čak 47 članova. Dužina igre zavisi od toga kakvu“misiju“ igrači izaberu: eliminaciju protivničkih igrača, razne načine osvajanja suparničke teritorije, oslobađanje taoca...

„Najduže traju partije eliminacija, jer se dešava da ostane po jedan igrač iz svakog tabora koji se po 15 minuta vijaju po poligonu zbog veličine terena“, priča Dušan dodajući da većina posetilaca bira da „izbacuje“ pogođenog igrača iz suparničkog tabora, jer je jednostavno, brzo i zabavno, dok, s druge strane, ljudi koji se bave obezbeđenjem ili rade pri MUP-u rado biraju taktičke igre.

„Česti gosti su nam polaznici kursa za telohranitelje i čuvare koji vežbaju odbranu štićene osobe, ulazak i izlazak iz vozila, a ponekad uključe i mene kao negativca, odnosno teroristu da ih vijam po terenu, jer poznajem svaki ćošak.“

Dušan kaže da je iznenađen koliko devojaka se interesuje i dolazi da igra pejntbol. Dešavalo se partiju zakaže ženska ekipa od 12 devojaka, ili parovi pa i devojke igraju protiv svojih momaka. U tom slučaju, kako je zapazio Dušan, „momci uglavnom na kraju kukaju, jer, iako se kaže da su žene nežniji pol kada uzmu pušku u ruke momcima se ne piše dobro“.

„Naravno mnogo firmi poput „Gasproma“, “Levi9”, „RT-RK“ dolaze na timbilding“, kaže Dušan.

„Pejntbol je odličan za to, jer je timska igra u kojoj svako ima neku ulogu, kao i u firmama. Tada osmišljavamo „scenarije“ i delimo uloge koje mogu pozitivno da deluju na zaposlene. Tako za osobu koja u firmi važi za stidljivu i povučenu ličnost dodeljujemo ulogu lidera i mora da organizuje napad ili odbranu, dok šefove često stavimo u ulogu taoca bez oružja.“

Do pre nekoliko godina pejntbol je bila potpuna nepoznanica, kaže Dušan. Međutim, iako više nije tako još uvek mnogi imaju predrasuda prema ovom ekstremnom sportu, odnosno smatraju da se lako mogu zaraditi povrede.

„Dok se poštuju pravila i dok se na partiju gleda kao na zabavu do povrede ne može doći“, jasan je naš sagovornik dodajući da je kroz poligon prošlo hiljade ljudi, a bilo je samo dve ili tri povrede laše povrede.

Silvia Kovač