ШТА КАЖУ НОВОСАДСКИ ИТ-јевци Само седимо, НА ТЕРЕТАНУ НИ ДА ПОМИСЛИМО
Модеран начин живота подразумева сате и сате седења у канцеларији, што за последицу има бројне здравствене проблеме.
Вишак килограма, болови у леђима, дијабетес и кардиоваскуларне болести, само су неки, а сви они се могу превенирати, једноставном променом лоших навика.
Према појединим истраживањима, људи у свом животном веку преседе у просеку 150 хиљада сати, што је око 17 година. Они који обављају седеће послове, преседе и знатно више од овог просека.
То су показали и резултати истраживања које је рађено у неколико новосадских ИТ и других компанија.
"Физичка активност код већег броја наших грађана је на јако ниском нивоу, на елементарном нивоу, слободно време се углавном проводи поред мобилних телефона, таблета, рачунара, шетње у природи су потпуно елиминисане", наводи за РТВ др Синиша Ђекић из Центра за промоцију здравља.
А да бисте елиминисали негативне ефекте таквог стила живота, потребан вам је само мотив да изађете из своје зоне комфора, и да оставите бројне изговоре по страни.
"Ништа није толико далеко од тачке А до тачке Б, можемо да идемо пешке. Када идемо аутобусом, изађемо једну станицу раније, када паркирамо ауто на паркинг, паркирајмо у крајњем делу паркинг да имамо што више времена до нашег радног места, излазимо што чешће у шетњу, вежбајмо на радном месту, сваких 30 минута направимо паузу и одвежбајмо пет минута", објашњава доктор Ђекић.
Осим получасовних вежби истезања, један од начина да стекнете навику кретања на послу јесте и да штампач поставите много даље од свог канцеларијског стола.
Промените свој рад тако да се ваше држање коригује и да користите различите мишиће, уведите столове са подесивим висинама, седећи и стојећи, померите канте за отпад што даље од столова, користите степенице уместо лифта. И ваша активност ту не сме да стане.
"Ми мислимо да ако седимо осам сати дневно и када саберемо то са бројем радних дана у недељи да то можемо да анулирамо накнадним вежбама, не. Последице седења не могу да се анулирају, могу да се ублаже, али да се потпуно анулирају, не. Зато морамо да обратимо пажњу на то да сваки дан будемо активни", закључује доктор.
То је у теорији лако, али мало је теже у пракси, додали би многи.
Али, уколико успемо да пронађемо мотивацију да се покренемо, тиме ћемо смањити ризик да постанемо део статистике броја оболелих од дијабетеса или кардиоваскуларних болести.
А повећаће нам се и енергија и продуктивност, што ће, несумњиво, ценити и наши послодавци.
