Шта је показао преглед енергетске ефикасности карловачких домаћинстава

Како каже координатор пројекта из ПГВ-а Никола Благојевић, резултати тог прегледа стотину домаћинстава и разговора са пријављеним суграђанима показују да је енергетска ефикасност тема о којој још увек постоји доста непознаница и да је информисање грађана оно на чему треба инсистирати.

– Општи утисак је да су се за преглед пријавили суграђани који су ипак информисани о тој теми и да је добар део њих и применио нешто од мера за постизање енергетске ефикасности, али и да постоји озбиљан степен неразумевања шта све спада у енергетску ефикасност – каже Никола Благојевић. – Полазећи од тог сазнања дошли смо до закључка да тој теми треба приступити потпуно отворено, при чему мислим и на субвенције које су држава и локална самоуправа за то припремиле.

Преглед домаћинстава у Сремским Карловцима, који су поред Краљева и Смедерева били обухваћени овим пројектом, показао је да је висок проценат пријављених имао уређену фасаду, али и да је најмање пријављених било из центра града. Према изјавама оних из центра који немају уређену фасаду, највећа препрека за то су им услови заштите споменика културе који важе за тај део Карловаца, па је на јавном скупу одржаном 21. децембра, препоручено да се прво позабаве међуспратном и изолацијом таванског простора. Евидентиран је у великом проценту и изостанак подне и међуспратне изолације у домаћинствима приликом овог тестирања.

Од укупног броја оних који су учествовали у пројекту, више од 40 одсто њих није задовољно стањем спољне фасаде, а на питање да ли би уградили топлотну изолацију давали су потврдан одговор под условом да добију субвенције или бескаматне кредите. Половина испитаника би прихватила такву врсту подршке за повећање енергетске ефикасности својих домаћинстава, 15 одсто не би јер нема поверења.

Неповерење је, судећи према резултатима прегледа, прилично присутно код грађана и врло чест разлог због ког се не упуштају у подухват зван побољшање енергетске ефикасности.

– Више од половине испитаника не зна за нове технологије за грејање и хлађење, што нам је знак да треба посебно да радимо на томе – каже Благојевић. –  Добра околност је што су Карловци гасификовани и више од 60 одсто становништва гас користи као примарни енергент, а значајан део га комбинује са чврстим горивом. Приметно је и да уређаји за грејање код великог броја испитника јесу старији од 10 година, што показује да ни у том погледу нису освешћени – истиче Благојевић.

Приликом прегледа домаћинстава у новембру анкетари су давали савете грађанима како да  унапреде енергетску ефикасност, а и упознавали их са  субвенцијама државе и како могу да се пријаве и искористе их. Анкетирање је још једном потврдило чињеницу да су у Србији кључни мотиви за размишљање о енергетској ефикасности финансије и комфор, па тек онда заштита животне средине, док је у другим развијеним државама редослед обрнут.  Као круна пројекта у Сремским Карловцима настао је документ „Енергетски профил Сремских Карловаца” и информативни материјал за грађане са основним смерницама и препорукама за побољшање енергетске ефикасности, те упутствима за добијање субвенција. У Покрету горана Војводине који је заговорник енергетске ефикасности што је та организација показала, између осталог, на конкретном примеру – изградњом енергетски ефикасне зграде, настављају да раде на пољу освешћивања грађана о значају уштеде енергије, а посебно из угла заштите животне енергије и природних ресурса.

Зорица Милосављевић