Šta je pokazao pregled energetske efikasnosti karlovačkih domaćinstava

Kako kaže koordinator projekta iz PGV-a Nikola Blagojević, rezultati tog pregleda stotinu domaćinstava i razgovora sa prijavljenim sugrađanima pokazuju da je energetska efikasnost tema o kojoj još uvek postoji dosta nepoznanica i da je informisanje građana ono na čemu treba insistirati.

– Opšti utisak je da su se za pregled prijavili sugrađani koji su ipak informisani o toj temi i da je dobar deo njih i primenio nešto od mera za postizanje energetske efikasnosti, ali i da postoji ozbiljan stepen nerazumevanja šta sve spada u energetsku efikasnost – kaže Nikola Blagojević. – Polazeći od tog saznanja došli smo do zaključka da toj temi treba pristupiti potpuno otvoreno, pri čemu mislim i na subvencije koje su država i lokalna samouprava za to pripremile.

Pregled domaćinstava u Sremskim Karlovcima, koji su pored Kraljeva i Smedereva bili obuhvaćeni ovim projektom, pokazao je da je visok procenat prijavljenih imao uređenu fasadu, ali i da je najmanje prijavljenih bilo iz centra grada. Prema izjavama onih iz centra koji nemaju uređenu fasadu, najveća prepreka za to su im uslovi zaštite spomenika kulture koji važe za taj deo Karlovaca, pa je na javnom skupu održanom 21. decembra, preporučeno da se prvo pozabave međuspratnom i izolacijom tavanskog prostora. Evidentiran je u velikom procentu i izostanak podne i međuspratne izolacije u domaćinstvima prilikom ovog testiranja.

Od ukupnog broja onih koji su učestvovali u projektu, više od 40 odsto njih nije zadovoljno stanjem spoljne fasade, a na pitanje da li bi ugradili toplotnu izolaciju davali su potvrdan odgovor pod uslovom da dobiju subvencije ili beskamatne kredite. Polovina ispitanika bi prihvatila takvu vrstu podrške za povećanje energetske efikasnosti svojih domaćinstava, 15 odsto ne bi jer nema poverenja.

Nepoverenje je, sudeći prema rezultatima pregleda, prilično prisutno kod građana i vrlo čest razlog zbog kog se ne upuštaju u poduhvat zvan poboljšanje energetske efikasnosti.

– Više od polovine ispitanika ne zna za nove tehnologije za grejanje i hlađenje, što nam je znak da treba posebno da radimo na tome – kaže Blagojević. –  Dobra okolnost je što su Karlovci gasifikovani i više od 60 odsto stanovništva gas koristi kao primarni energent, a značajan deo ga kombinuje sa čvrstim gorivom. Primetno je i da uređaji za grejanje kod velikog broja ispitnika jesu stariji od 10 godina, što pokazuje da ni u tom pogledu nisu osvešćeni – ističe Blagojević.

Prilikom pregleda domaćinstava u novembru anketari su davali savete građanima kako da  unaprede energetsku efikasnost, a i upoznavali ih sa  subvencijama države i kako mogu da se prijave i iskoriste ih. Anketiranje je još jednom potvrdilo činjenicu da su u Srbiji ključni motivi za razmišljanje o energetskoj efikasnosti finansije i komfor, pa tek onda zaštita životne sredine, dok je u drugim razvijenim državama redosled obrnut.  Kao kruna projekta u Sremskim Karlovcima nastao je dokument „Energetski profil Sremskih Karlovaca” i informativni materijal za građane sa osnovnim smernicama i preporukama za poboljšanje energetske efikasnosti, te uputstvima za dobijanje subvencija. U Pokretu gorana Vojvodine koji je zagovornik energetske efikasnosti što je ta organizacija pokazala, između ostalog, na konkretnom primeru – izgradnjom energetski efikasne zgrade, nastavljaju da rade na polju osvešćivanja građana o značaju uštede energije, a posebno iz ugla zaštite životne energije i prirodnih resursa.

Zorica Milosavljević