„SOTEX SOLUTIONS”: Шанса младима, клијент на првом месту

Фирма „Sotex солутионс” у Новом Саду постоји пет година и, као и многе мање фирме у оквиру ИТ сектора, већинским делом бави се развојем софтвера за инострано тржиште, такозваним аутсорсингом, међутим, постепеним успешним развојем структуре, изворе прихода успела је да уложи и у пројекте махом окренуте домаћем тржишту. На тај начин развијена је двострука делатност – услуге за инострано тржиште и развој производа. Кад је реч о домаћем тржишту и производима, изузетно успешно функционише њихова платформа за пољопривреднике у Србији pеsticidi.org

– Поред веб-сајта Pesticidi.org постоји и мобилна апликација, које пољопривредници користе да препознају штеточине и болести, а потом сазнају на који начин да их третирају – објашњава директор фирме „Sotex солутионс” Младен Станојевић. – С једне стране, желимо да едукујемо кориснике, а уједно смо схватили да правилна употреба хемије и пестицида може помоħи јер људи често у недостатку информација користе више хемије него што је потребно или намена буде погрешна. Овако им омогућавамо да у сваком тренутку имају лако доступне информације и на тај начин се, бар се надамо, смањује употреба пестицида.

Таква платформа је, испоставило се, тржишту недостајала и због тога је апликација за веома кратко време добила велики број корисника.

– Неколико хиљада људи из света пољопривреде сваки дан отвори апликацију и нешто прочита, то није мало – потврђује Станојевић. – Ми смо, заправо, само дигитализовали постојеће информације о томе како се манифестује која болест и штеточина, и пропратили то фотографијама, а уједно смо за кориснике дигитализовали базу производа на тржишту. Та база већ постоји, држава има регистар пестицида, а ми смо га само само пренели и мало проширили упутствима која дају произвођачи. У фирми имамо пољопривредног инжењера, а и на терену имамо контакте, односно људе који нам шаљу слике и информације с лица места, које објављујемо.

„Sotex солутионс“ пружа шансу младима. То је позитиван пример и шанса да се управо они докажу.

– У суштини се трудимо да запошљавамо само младе и већина се запошљава с факултета – открива Станојевић. – У оквиру студентске праксе међусобно се упознајемо, а кад се пракса заврши, договарамо се да ли прелазимо на стипендију, завршавамо сарадњу или се видимо поново након годину-две. Мој савет је да пробају праксу у две-три фирме. Често се људи поведу за именима, а истина је то да ти значи посао који радиш и људи с којима радиш. Иди и погледај у две-три фирме, немој да ти буде жао две седмице јер у тој фирми би требало да проведеш неке године. Током тих седмица упознају се људи и нешто се научи, тако да је то корисно проведено време. Факултет техничких наука направио је сјајну варијанту тиме што прати захтеве привреде, тако да студенти већ на трећој години имају знања која би у неком комерцијалном раду реално могла помоħи свакој фирми. Сматрам да је већина њих који излазе с факултета заиста спремна за привреду.

Кад је реч о иностраном тржишту, сарађују с Европом, Африком и Северном Америком. По речима Младена Станојевића, без обзира на разлике, квалитет њихових услуга у рангу је са страним тржиштима, а клијент је на првом месту.

– Са свима смо у контакту на дневном нивоу. Рецимо, имамо клијенте који имају тим и неки производ који развијају, па им затреба помоћ да прошире тим. Примера ради, имали су добру продају производа и потребно је убрзати развој. Ми им у постојећи тим убацимо три човека и обично на тај начин почне сарадња. Временом градимо поверење и добијамо већи део развоја, те се догоди да њихови људи из оригиналног тима пређу у продају, а технички развој остане овде. Други тип клијената дође с идејом. Направе веб-сајт, рецимо, а ми им понудимо неку врсту развоја производа, где дође наш дизајнер, седне с клијентом, осмисле нешто, дефинишу шта се прави, потом ми формирамо потребан тим, развијемо производ и заједно с клијентом производ лансирамо на тржиште. У фирми се трудимо да већина људи прође развој производа од почетка до краја да би стекли искуство у свим фазама животног века тог производа. У интересу нам је да имамо квалитетне људе и трудимо се да пронађемо начин да они постану квалитетни – закључује Младен Станојевић.

Б. Павковић

Пројекат „Нови Сад – ИТ центар, од образовања до запослења” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац