Школа црквеног  појања „Корнелију у спомен“ у Сремским Карловцима

Задесите ли се ових дана у центру Сремских Карловаца ујутру и током послеподнева, осећај да сте се вратили барем у 19. век, ако не и неки ранији, захваљујући питорескним грађевинама које га обликују, употпуњује и умилни звук који допире из Карловачке гимназије. Потпуно надреални доживљај, који се понавља четврт века током лета. Завирите ли у ту грађевину, видећете близу седамдесет певача – од шестогодишње Лее Луције до више пензионера, од којих је Душан Михалек дошао из Израела у Србију управо у ово време да би учествовао у 25. летњој школи црквеног појања „Корнелију у спомен“ – како увежбавају репертоар за концерт у суботу, 5. августа.    

Све њих, 25. пут у Карловце из различитих крајева Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Израела окупило је Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца на летњи курс црквеног појања, назван „Корнелију у спомен“ по композитору Корнелију Станковићу који је у Доњој цркви записивао то традицонално црквено појање. По програму који четврт века брижљиво припрема проф. др Даница Петровић, до сада је више од 1.000 људи учествовало у Летњој школи, која је остала јединствена јер су се остале, покренуте деведесетих година још и у епархијама шумадијској и будимској, угасиле. Ваља поменути и десетине еминентних предавача који су током четврт века говорили о прегршт тема из историје уметности, музике, цркве, књижевности...   

Драгоцена подршка

С певачима осим Тамаре Адамов Петијевић и Предрага Ђоковића ове године раде и Мила Радонић и Јован Стојановић, а дечјим хором диригују мр Милица Андрејевић и Александа Раденовић.      

Одржавање школе ове године помогли су епископ сремски Василије, Управа Министарства правде за сарадњу с црквама и верским заједницама, Општина Сремски Карловци, Министарство културе и информисања, „Шомин лагум“, Издавачка кућа „Платонеум“, винари Жарко Живановић и Предраг Бајило, Покрет горана Војводине.

Ове године хором одраслих певача диригује Тамара Адамов Петијевић, диригенткиња и музичарка блиставе каријере и искуства, која је, уз академика Димитрија Стефановића, дириговала и на првој летњој школи 1993. године. Она каже да, за разлику од те прве летње школе, када је пред собом имала углавном студенте, данас хор чини широк спектар генерација певача.     

" То је веома је добар хор – каже Тамара Адамов Петијевић. – По ономе што сам видела на списку, сви су чланови неких црквених хорова, и то је значајна разлика у односу на 1994, када су црквени хорови тек почели да се обнављају. Лепо и специфично је то што сви полазници желе да певају и у хору и да науче једногласно појање. Појање је вештина која захтева врло много времена и индивидуални, рад ако се мисли на кројење. Нажалост, ни Црква ни држава не брину много о црквеном појању, и ми, осим ове карловачке летње школе, немамо данас нешто слично. Врло је похвално што ово траје. Квалитет је нешто основати, али трајати је посебан квалитет, који је много ређи. Ово је нешто што је стотине младих обучило и утицало на развој њихове личности, не само у духовном погледу него и у сваком другом. То је јединствен концепт који нуди много тога – знања, вештина, дружења, упознавања.        

По програму школе, полазници свакодневно на преподневним и послеподневним пробама спремају композиције које ће отпевати на завшрном концерту, што је круна њиховог седмодневног боравка и рада у Карловцима. Како је рекла Тамара Адамов Петијевић, припремила је нотни зборник од 150 страна, не знајући какав ће састав певача добити, с веома широким распоном композиција, од једноставнијих до компликованијих српских, руских, бугарских, византијских, рачунајући и оне за сва богослужења, а овог пута хор Летње школе имао је већ прилику да пева и бденије, вечерње богослужење, литургију, док певаче парастос Корнелију Станковићу чека у суботу.    

– Назире се већ суботњи програм – каже Тамара Адамов Петијевић. –  Биће ту дела Корнелија Станковића, радим на томе да певачима пружим онај део који до сада нису упознали: ако су и певали литургију, нису његов Осмогласник. Обухватићемо и неке празничне богојављенске тропаре, које је Корнелије Станковић написао. Осим његових, планирам да обрадимо и дела неколико руских композитора, пре свега Чеснокова и Чајковског. Гледам да све композције које ће бити на програму у суботу буду примењиве на богослужењу. То је мој концепт. 

Рад Летње школе је 2001. године обогаћен увођењем радионице за појце. Готово током свих појачких радионица од тада, с певачима је радио др Предраг Ђоковић, професор у Карловачкој богословији и Музичкој академији у Источном Сарајеву, који тај потез увођења појачке радионице сматра суштинском иновацијом.

– И данас се појање учи једино у школским заводима СПЦ, односно у богословијама и на теолошким факултетима, а то је, показало се, недовољно за потребе многих музичара и обичаног верног народа који би на неки начин да узме учешћа у богослужењу. У том смислу, ова школа 25 година, ипак исказује и даје одличан допринос на том пољу. Али, што се тиче летњих курсева и радионица било којег типа музике, треба имати у виду – и ја увек полазницима стављам до знања – да не треба очекивати да за то време колико курс траје, може да се постане стабилан појац или изверзиран хорски певач. То су веома кратки периоди с обзиром на озбиљност материје. Курсеви и летње школе су неопходни и они имају друге вредности – ту људи добијају нову енергију кроз сусретање са стручним наставницима, могу за кратко време доста тога сазнати о појачким зборницима, литератури, о неким финесама и начинима учења појања, проблемима, како да у својим срединама унапреде знање, како да останемо у контакту...        

Професор Ђоковић каже да је интересовање за учење појања огромно, нарочито међу младима, али приметно је да се последњих година јављају и старији људи, и да је права штета што се, осим ове карловачке летње школе, не изнађе начин да се изађе у сусрет свима који би желели појањем, наспрам својих духовних потреба, да се уграђују у живу грађевину божију.       

– Из саме цркве мора доћи потреба да се ниво црквене музике подигне – наглашава Ђоковић. – Појање се мора учити на основу правилног методолошког поступка, који многима није познат.

Пре три године, у оквиру школе почео је да делује и дечји хор, састављен од карловачких малишана, за које професорка Даница Петровић сматра да је то потенцијална нова карловачка снага. Прве године хор је имао једва нешто више од десет чланова, сада их броји 25.       

Оцењујући разултате рада школе кроз минула четврт века, професорка Петровић истиче да она није успела да да допринос модернизацији наставе појања у богословским школама, али јесте оставила трага на другом плану.     

– Када погледате списак учесника, предавача, тема које су саслушане за 25 година, мора да вас испуни осећање задовољства што сте пренели нешто на друге генерације и успоставили копчу у ланцу трајања – каже професорка Петровић. – Мислим да је то кључна ствар. Репертоари које су се испевали, искуства која су учесници доживели на самим богослужењима и контакти које су успоставили, на основу чега се и данас друже и размењују информације, диригенти црквене музике у Србији и окружењу, који су многа знања, нотне материјале понели из ових школа – све су то њене вредности.       

З. Милосављевић