Škola crkvenog  pojanja „Korneliju u spomen“ u Sremskim Karlovcima

Zadesite li se ovih dana u centru Sremskih Karlovaca ujutru i tokom poslepodneva, osećaj da ste se vratili barem u 19. vek, ako ne i neki raniji, zahvaljujući pitoresknim građevinama koje ga oblikuju, upotpunjuje i umilni zvuk koji dopire iz Karlovačke gimnazije. Potpuno nadrealni doživljaj, koji se ponavlja četvrt veka tokom leta. Zavirite li u tu građevinu, videćete blizu sedamdeset pevača – od šestogodišnje Lee Lucije do više penzionera, od kojih je Dušan Mihalek došao iz Izraela u Srbiju upravo u ovo vreme da bi učestvovao u 25. letnjoj školi crkvenog pojanja „Korneliju u spomen“ – kako uvežbavaju repertoar za koncert u subotu, 5. avgusta.    

Sve njih, 25. put u Karlovce iz različitih krajeva Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Izraela okupilo je Društvo za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca na letnji kurs crkvenog pojanja, nazvan „Korneliju u spomen“ po kompozitoru Korneliju Stankoviću koji je u Donjoj crkvi zapisivao to tradiconalno crkveno pojanje. Po programu koji četvrt veka brižljivo priprema prof. dr Danica Petrović, do sada je više od 1.000 ljudi učestvovalo u Letnjoj školi, koja je ostala jedinstvena jer su se ostale, pokrenute devedesetih godina još i u eparhijama šumadijskoj i budimskoj, ugasile. Valja pomenuti i desetine eminentnih predavača koji su tokom četvrt veka govorili o pregršt tema iz istorije umetnosti, muzike, crkve, književnosti...   

Dragocena podrška

S pevačima osim Tamare Adamov Petijević i Predraga Đokovića ove godine rade i Mila Radonić i Jovan Stojanović, a dečjim horom diriguju mr Milica Andrejević i Aleksanda Radenović.      

Održavanje škole ove godine pomogli su episkop sremski Vasilije, Uprava Ministarstva pravde za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, Opština Sremski Karlovci, Ministarstvo kulture i informisanja, „Šomin lagum“, Izdavačka kuća „Platoneum“, vinari Žarko Živanović i Predrag Bajilo, Pokret gorana Vojvodine.

Ove godine horom odraslih pevača diriguje Tamara Adamov Petijević, dirigentkinja i muzičarka blistave karijere i iskustva, koja je, uz akademika Dimitrija Stefanovića, dirigovala i na prvoj letnjoj školi 1993. godine. Ona kaže da, za razliku od te prve letnje škole, kada je pred sobom imala uglavnom studente, danas hor čini širok spektar generacija pevača.     

" To je veoma je dobar hor – kaže Tamara Adamov Petijević. – Po onome što sam videla na spisku, svi su članovi nekih crkvenih horova, i to je značajna razlika u odnosu na 1994, kada su crkveni horovi tek počeli da se obnavljaju. Lepo i specifično je to što svi polaznici žele da pevaju i u horu i da nauče jednoglasno pojanje. Pojanje je veština koja zahteva vrlo mnogo vremena i individualni, rad ako se misli na krojenje. Nažalost, ni Crkva ni država ne brinu mnogo o crkvenom pojanju, i mi, osim ove karlovačke letnje škole, nemamo danas nešto slično. Vrlo je pohvalno što ovo traje. Kvalitet je nešto osnovati, ali trajati je poseban kvalitet, koji je mnogo ređi. Ovo je nešto što je stotine mladih obučilo i uticalo na razvoj njihove ličnosti, ne samo u duhovnom pogledu nego i u svakom drugom. To je jedinstven koncept koji nudi mnogo toga – znanja, veština, druženja, upoznavanja.        

Po programu škole, polaznici svakodnevno na prepodnevnim i poslepodnevnim probama spremaju kompozicije koje će otpevati na zavšrnom koncertu, što je kruna njihovog sedmodnevnog boravka i rada u Karlovcima. Kako je rekla Tamara Adamov Petijević, pripremila je notni zbornik od 150 strana, ne znajući kakav će sastav pevača dobiti, s veoma širokim rasponom kompozicija, od jednostavnijih do komplikovanijih srpskih, ruskih, bugarskih, vizantijskih, računajući i one za sva bogosluženja, a ovog puta hor Letnje škole imao je već priliku da peva i bdenije, večernje bogosluženje, liturgiju, dok pevače parastos Korneliju Stankoviću čeka u subotu.    

– Nazire se već subotnji program – kaže Tamara Adamov Petijević. –  Biće tu dela Kornelija Stankovića, radim na tome da pevačima pružim onaj deo koji do sada nisu upoznali: ako su i pevali liturgiju, nisu njegov Osmoglasnik. Obuhvatićemo i neke praznične bogojavljenske tropare, koje je Kornelije Stanković napisao. Osim njegovih, planiram da obradimo i dela nekoliko ruskih kompozitora, pre svega Česnokova i Čajkovskog. Gledam da sve kompozcije koje će biti na programu u subotu budu primenjive na bogosluženju. To je moj koncept. 

Rad Letnje škole je 2001. godine obogaćen uvođenjem radionice za pojce. Gotovo tokom svih pojačkih radionica od tada, s pevačima je radio dr Predrag Đoković, profesor u Karlovačkoj bogosloviji i Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu, koji taj potez uvođenja pojačke radionice smatra suštinskom inovacijom.

– I danas se pojanje uči jedino u školskim zavodima SPC, odnosno u bogoslovijama i na teološkim fakultetima, a to je, pokazalo se, nedovoljno za potrebe mnogih muzičara i običanog vernog naroda koji bi na neki način da uzme učešća u bogosluženju. U tom smislu, ova škola 25 godina, ipak iskazuje i daje odličan doprinos na tom polju. Ali, što se tiče letnjih kurseva i radionica bilo kojeg tipa muzike, treba imati u vidu – i ja uvek polaznicima stavljam do znanja – da ne treba očekivati da za to vreme koliko kurs traje, može da se postane stabilan pojac ili izverziran horski pevač. To su veoma kratki periodi s obzirom na ozbiljnost materije. Kursevi i letnje škole su neophodni i oni imaju druge vrednosti – tu ljudi dobijaju novu energiju kroz susretanje sa stručnim nastavnicima, mogu za kratko vreme dosta toga saznati o pojačkim zbornicima, literaturi, o nekim finesama i načinima učenja pojanja, problemima, kako da u svojim sredinama unaprede znanje, kako da ostanemo u kontaktu...        

Profesor Đoković kaže da je interesovanje za učenje pojanja ogromno, naročito među mladima, ali primetno je da se poslednjih godina javljaju i stariji ljudi, i da je prava šteta što se, osim ove karlovačke letnje škole, ne iznađe način da se izađe u susret svima koji bi želeli pojanjem, naspram svojih duhovnih potreba, da se ugrađuju u živu građevinu božiju.       

– Iz same crkve mora doći potreba da se nivo crkvene muzike podigne – naglašava Đoković. – Pojanje se mora učiti na osnovu pravilnog metodološkog postupka, koji mnogima nije poznat.

Pre tri godine, u okviru škole počeo je da deluje i dečji hor, sastavljen od karlovačkih mališana, za koje profesorka Danica Petrović smatra da je to potencijalna nova karlovačka snaga. Prve godine hor je imao jedva nešto više od deset članova, sada ih broji 25.       

Ocenjujući razultate rada škole kroz minula četvrt veka, profesorka Petrović ističe da ona nije uspela da da doprinos modernizaciji nastave pojanja u bogoslovskim školama, ali jeste ostavila traga na drugom planu.     

– Kada pogledate spisak učesnika, predavača, tema koje su saslušane za 25 godina, mora da vas ispuni osećanje zadovoljstva što ste preneli nešto na druge generacije i uspostavili kopču u lancu trajanja – kaže profesorka Petrović. – Mislim da je to ključna stvar. Repertoari koje su se ispevali, iskustva koja su učesnici doživeli na samim bogosluženjima i kontakti koje su uspostavili, na osnovu čega se i danas druže i razmenjuju informacije, dirigenti crkvene muzike u Srbiji i okruženju, koji su mnoga znanja, notne materijale poneli iz ovih škola – sve su to njene vrednosti.       

Z. Milosavljević