Ситни гестови Кристине Остојић за добробит заједнице

Она у слободно време радо учествује у грађанским акцијама Удружења „Ново културно насеље”, због чега би могла понети титулу „добар комшија”.

Њена визија како би требало да изгледају добросуседски односи потиче још из детињства које је провела у широкој сомборској улици препуној веселе дечурлије, али и из бројних европских градова у којима је повремено обитавала.

– Много значи кад ви направите први корак, а при том није тешко упитати комшије, макар у пролазу, како су или разменити коју лепу реч – објашњава Кристина Остојић. – Иако носим дивна сећања из родног Сомбора, где је, што због другачијег времена у којем смо одрастали, што због мање средине, постојала посебна блискост, морам признати да ни ја то нисам чинила све до одласка у иностранство, који ме је натерао на комуникацију јер сам била сама. А ако се могу упознати с неким у Шпанији, Грчкој или Словенији, зар није природно да то учиним и у својој улици?

С том спознајом тежила је да то оствари где год би се нашла. Улаз у четвороспратној згради на новонасељском Булевару Слободана Јовановића, где живи десет година, чини друштво шаролико по узрасту, пореклу и образовању, а међу њима су и један поета, Британац и живахна породица чији су је гласови на непознатом језику, који су допирали из суседног стана, дуго интригирали.

– Последњих година у мом суседству живи породица из Ирака, која је у нашој земљи већ 12 година и добро говори српски. Одлично је што постоји мешавина култура, која нас подстиче да прихватамо једни од других обичаје и навике – додаје Кристина.

Пронашавши на интернету списак 100 једноставних начина да се унапреди локална заједница и проследивши је „Новом културном насељу”, одлучила је да и она учини мали, али леп гест, те окачила „Икеино” огледало у лифт, и не надајући се да ће изазвати толико одушевљење.

– Чим унапређујеш нешто што није лични простор, аутоматски га доживљаваш, чуваш и цениш као своје, било то у згради, дворишту или кварту – сматра наша саговорница. – Сакупљање чепова и батерија за рециклажу само је једна од корисних ствари око које смо се окупили као станари, а кад буде дошло лепше време, планирамо да очистимо дечје игралиште од отпадака и поставимо на степеништу саксије са зачинским биљем које би сви могли користити.

За себе каже да је позната по томе што воли да се поштује ред, али и да има јединствен начин за решавање шкакљивих ситуација.

– Испред нашег улаза је игралиште, ноћу омиљено место за окупљање tinеjyеra. Пошто је окружено зградама, сваки глас буквано одзвања па некад морам да сиђем. Једне вечери прикрала сам се у piyami и једном од њих шапнула на уво: „Морам да устанем рано. Молим те, можете ли бити мало тиши?” Они су били потпуно збуњени, навикнути у таквим приликама на вику и грдњу, па су ме одмах послушали – открива нам наша саговорница. 

Да је инфилтрација добар метод показало се и кад је комшијски момак славио рођендан па се и на њене жалбе друштво није стишавало.

– Устала сам, узела чашу вина и придружила им се – прича уз осмех. – Кад им се приближимо, другачије гледамо и ми њих и они нас. Жао ми је што овде нема толико простора за младе који не могу да оду до центра, али желе да се друже. Због тога се радујем свим манифестацијама и акцијама „Новог културног насеља”, које осмишљава квалитетне програме управо за њих, али доприноси и спајању свих људи - истиче Кристина Остојић.

Текст и фото: С. Милачић