Sitni gestovi Kristine Ostojić za dobrobit zajednice

Ona u slobodno vreme rado učestvuje u građanskim akcijama Udruženja „Novo kulturno naselje”, zbog čega bi mogla poneti titulu „dobar komšija”.

Njena vizija kako bi trebalo da izgledaju dobrosusedski odnosi potiče još iz detinjstva koje je provela u širokoj somborskoj ulici prepunoj vesele dečurlije, ali i iz brojnih evropskih gradova u kojima je povremeno obitavala.

– Mnogo znači kad vi napravite prvi korak, a pri tom nije teško upitati komšije, makar u prolazu, kako su ili razmeniti koju lepu reč – objašnjava Kristina Ostojić. – Iako nosim divna sećanja iz rodnog Sombora, gde je, što zbog drugačijeg vremena u kojem smo odrastali, što zbog manje sredine, postojala posebna bliskost, moram priznati da ni ja to nisam činila sve do odlaska u inostranstvo, koji me je naterao na komunikaciju jer sam bila sama. A ako se mogu upoznati s nekim u Španiji, Grčkoj ili Sloveniji, zar nije prirodno da to učinim i u svojoj ulici?

S tom spoznajom težila je da to ostvari gde god bi se našla. Ulaz u četvorospratnoj zgradi na novonaseljskom Bulevaru Slobodana Jovanovića, gde živi deset godina, čini društvo šaroliko po uzrastu, poreklu i obrazovanju, a među njima su i jedan poeta, Britanac i živahna porodica čiji su je glasovi na nepoznatom jeziku, koji su dopirali iz susednog stana, dugo intrigirali.

– Poslednjih godina u mom susedstvu živi porodica iz Iraka, koja je u našoj zemlji već 12 godina i dobro govori srpski. Odlično je što postoji mešavina kultura, koja nas podstiče da prihvatamo jedni od drugih običaje i navike – dodaje Kristina.

Pronašavši na internetu spisak 100 jednostavnih načina da se unapredi lokalna zajednica i prosledivši je „Novom kulturnom naselju”, odlučila je da i ona učini mali, ali lep gest, te okačila „Ikeino” ogledalo u lift, i ne nadajući se da će izazvati toliko oduševljenje.

– Čim unapređuješ nešto što nije lični prostor, automatski ga doživljavaš, čuvaš i ceniš kao svoje, bilo to u zgradi, dvorištu ili kvartu – smatra naša sagovornica. – Sakupljanje čepova i baterija za reciklažu samo je jedna od korisnih stvari oko koje smo se okupili kao stanari, a kad bude došlo lepše vreme, planiramo da očistimo dečje igralište od otpadaka i postavimo na stepeništu saksije sa začinskim biljem koje bi svi mogli koristiti.

Za sebe kaže da je poznata po tome što voli da se poštuje red, ali i da ima jedinstven način za rešavanje škakljivih situacija.

– Ispred našeg ulaza je igralište, noću omiljeno mesto za okupljanje tinejyera. Pošto je okruženo zgradama, svaki glas bukvano odzvanja pa nekad moram da siđem. Jedne večeri prikrala sam se u piyami i jednom od njih šapnula na uvo: „Moram da ustanem rano. Molim te, možete li biti malo tiši?” Oni su bili potpuno zbunjeni, naviknuti u takvim prilikama na viku i grdnju, pa su me odmah poslušali – otkriva nam naša sagovornica. 

Da je infiltracija dobar metod pokazalo se i kad je komšijski momak slavio rođendan pa se i na njene žalbe društvo nije stišavalo.

– Ustala sam, uzela čašu vina i pridružila im se – priča uz osmeh. – Kad im se približimo, drugačije gledamo i mi njih i oni nas. Žao mi je što ovde nema toliko prostora za mlade koji ne mogu da odu do centra, ali žele da se druže. Zbog toga se radujem svim manifestacijama i akcijama „Novog kulturnog naselja”, koje osmišljava kvalitetne programe upravo za njih, ali doprinosi i spajanju svih ljudi - ističe Kristina Ostojić.

Tekst i foto: S. Milačić